Iako će početak zvučati romantično
I bez obzira što će i ta tragična pesma doći konačno
Moramo ispevati nešto vrlo fobično
Sa naslovom užasno
A to je naš pad
Beše to ovako
Čovek je mlad
Gleda u fenomene dugačko
I pronalazi svoje umeće životinjsko
Sa Prirodom da bude u skladu višestruko
Sve u njoj traži
Sve ga iz nje draži
I srce snažno kuraži
Zadovoljstvo pronalazi u svojoj koži
I vodi ljubav sa sobom, svim svojim modusima
Jer se taj sveti čin nalazi u svim prirodnim aksiomima
Ali onda je došlo Pleme
Koje nema svoje seme
I u svojoj besplodnosti sanja da svi budu mrtvi
Najviše prezirući činove ljubavi
Posebno one, kako je zovu, slobodne
A kao što i priliči njihovom znanju istine
Nemaju pojma da je svaka istinska ljubav slobodna
Bez obzira sa kim je
Dokle god je odluka dva svesna bića
I zato donose norme moralne
Neka pravila potpuno neprirodna
I u ime te sadističke filozofije
Prave otrovna pića
Kojima čoveka ubijaju
Sve što je prirodno kriminalizuju
I samo svoju savest priznaju
A svako prirodno pravo gaze
Nudeći bolesnke iskaze
Kako je to u ime boga
Neznalice! Bog je Priroda
U ime vašeg demona zloga
Nastaje samo ubistvo svih sloboda
Najviše biće nećete naći slepom verom
Već za Istinom potragom
Nestanite, mrtvaci
I pustite nas da sa Prirodom živimo
Samoopredeljeni slepci
Najsvetijim ritualom, vođenjem ljubavi, vas eliminišemo
