I ovu noć sam proveo na travi.
Gledao u nebo, brojio komete.
Bežao od kreveta, iako me mami,
Da ukrade vreme, da te opet sretnem.
Ni ove noći nisam hteo leći,
Umoran na jastuk, ko na tvoje grudi
Hodam po mesečini koji neću preći.
Samo ja sam budan dok spavaju ljudi.
A ova ponoć, ista ko i druga.
Truje me tišinom, osećam da ludim.
Jer dani su brzi, pomrčina duga
Samo ja sam tu, na počinku su drugi.
Baš kad zaspim, tu si, kao one noći.
Ležiš pokraj mene, nesanico plava.
Krijem se od sna, ne zatvaram oči…
Ne zatvaram oči, jer ćeš opet doći,
A ja nemam snage više da te sanjam.
