I ja gledah plavo nebo
i ptice u letu.
Zelene krošnje
i ruže u cvatu.
I pomislih, Bože hvala ti
na svemu što danas imam
i na onom
što nemam.
Šetah sporo i lagano,
u vid mi ušetaše boje
i isprepletane dugačke staze
gde zlatni koraci me vode.
Videh i reku
u svom magičnom huku
kako ponosnom snagom
lomi svaki kamen.
I svaki život što prođe
kraj mene
ja odgledah sporo
i sa ljubavlju ga upih.
Blagoslov je ovaj dan
i svaki koji nam dolazi.
Tu je ispred nas
u oku nam stidljivo stoji.
U tihoj noći legoh
na jastuk beli izvezenog cveta
i pomislih opet, Bože
daj da tvojim vidom ugledamo
sve boje ovog sveta.
