08.03.2014.
I opet mi ušetaš u snove nepozvan.
I opet zbog tebe stavljam crveni karmin,
a znam da neću videti tvoje usne.
I opet me misli odnesu negde van vremena,
u nepovratni kovitlac tvog mirisa
i svega što si ti.
Ja tebe ne volim,
a opet te smatram za nešto božansko,
za nešto vredno.
I opet mi se izvači tlo pod nogama,
jer uskoro će proleće.
Jedva čekam da se vratiš.
I jedva čekam april.
I opet čekam tvoju ruku u mojoj kosi
i moju ruku u tvojoj ruci.
I opet čekam zagrljaj pored one daleke reke.
I opet te sanjam i opet ne znam ništa o tebi.
I opet odjednom nestaneš
i ne daješ mi da te dodirnem.
Sve opet iz početka.
I opet…i opet…
