Kažeš to je samo običan dan,
a zapravo nije običan,
jer jutros si se probudio,
ali mnogi nisu.
Kažeš danas si ručao jelo koje ne voliš,
a ni ne razmišljaš o tome
da neko danas
nije ni ručao.
Kažeš ne sviđa ti se ta boja zidova
a imaš svoju kuću,
i ne prolazi ti kroz glavu
da neko nema ni zidove.
Kažeš bole te noge jer puno si danas hodao
a ne pomišljaš da bi neko
dao sve što ima na svetu
da može da napravi samo jedan korak.
Kažeš smeta ti glasna muzika
komšije sa prvog sprata,
a neko bi najviše voleo
da može da čuje samo jedan ton.
Kažeš mrzi te da ustaneš rano,
odeš na posao i radiš,
a ne znaš da bi se neko odmah menjao sa tobom
samo da ozdravi.
