III Kuda posle pesme?
Vitko telo
Zategnut pojas
Ljubav
Sreća
Horizont
Kaže ideal – pesnik
I trepne dva puta.
Patnja
Trauma
Ne-struktura
“Sloboda”
Kritika kritike
Kaže ne-ideal-pesnik.
I on trepne.
Sa obe strane uprti kažiprsti.
-Ti si – ljutito viču obe strane.
Postelja te čeka
Kada slika utihne,
Bez obzira na to kakva je
Ostaješ bez jastuka.
Po prvi put makazama razdvojen
Od najbližih
Rasečenog lica
Učim šta je to donositi u korpama
Sa onoga sveta na ovaj
I davati oblike svemu što su me do tada
Ubedili da mi ne pripada.
Postoji spokoj u tome što još uvek mogu
Jezikom šetati po olistalim ulicama
I shvatati da je moj dosadašnji život
Bio pozajmljen bez garancije
Ciljevima višim
Koji se nikada nisu setili
Da provere kako je vlasnik
I s kim pre svitanja vetri sobe.
I dan danas mi je žao
Još uvek mi je žao
Nismo morali kroz sve ovo proći
Još uvek ste moji i ja vaš
I trošim svo vreme ovoga sveta
Učeći da upravljam jezikom
I stvaram peščane kule
Kako bih znao da nastavim
Onda kada vas više ne bude bilo
I ako je nekome ko ovo sluša
Potrebno bar da čuje
Evo.
Nisi ti kriv.
I nisi ti kriva.
Sve nedosanjano će naći mesto
Jer groblje snova i nije tako morbidno
Kako na prvi pomen zvuči
I sve su naše kreature uma
Kao i redovi ovi
Iz njega uprljani zemljom ispuzali.
Teško je odlučiti
Gde završiti pesmu
Jer praznini uvek nešto može da se doda
A još je teže odlučiti
Zašto uopšte započeti pesmu
Jer svaki pogrešno usmeren početak
Vodi nazad do puste zemlje.
