Septembar.
Ljudi u čudnim odelima najavljuju
pad temeperature.
Oštri planinski vetrovi,
Čisti i iskreniji
Putuju bespovratno nebeskim ekspresom
Kroz hladne kratke dane i
Tople, duge noćne tmine.
Na konačnoj destinaciji ostavljaju kofere.
Svuda oko njih, izgorela od noći
Plodna ravnica – ali niko ne ore.
Večitim putnicima u mesecu lutanja
Fale tuđe nadmorske visine.
Oktobar.
Trenuci se osvrću
Unatrag –
Tražeći po sprženim i izgaženim
Letnjim poljima
davno zaostalu i obećanu braću.
Kruže glasine da su postepeno i teško
Stradali –
Na nekoj životnoj pruzi
Kada ih je velikom brzinom rasparčao
Tranzitni voz vetrova – na putu ka ničemu.
Na mestu uviđaja im je rečeno da ne brinu
Jer će uskoro krvava polja i rasporene komade prekriti
Od utehe sazdan, snežni prekrivač beo.
Tako kažu ljudi u čudnim odelima.
Novembar.
Na sahrani praznoj i tihoj
Okruženi nemim duševnim opelima,
Stojimo Ti i ja.
Nema drugih poznanika stradalih trenutaka.
Jer kolevku i grob njihov mi smo sami
Tvorili – našom bliskošću i daljinom,
Nešto manje rečima,
Mnogo više delima.
I dok se među putnicima u istom onom vozu
Uveliko već pije i
veseli –
Jer ko zna kuda će ih put navesti,
Ja od smrti skrhan
Na poslednjoj službi odajem počast
Našem najvišem Trenutku, najdaljoj Blizini.
Polako se spušta veo.
Već počinje da
Beli.
Decembar.
Pod težinom belog snevačkog vela
Puca još jedna u nizu
Koščata grana.
Pri vejavici duše ostaješ uz mene
Još uvek, bledim telom blizu.
Ali šta mi to znači kada
Ožalošćena i u crnini
gasiš pogled i
Skrivaš očiju zelenilo,
I ostajem tako bez toplote tvoje
Usred najgorih studenih dana.
Još uvek decembar.
Stojimo na istom autobuskom stajalištu kao i prošle godine –
Valjda tako danas zovu pun obrt
Duše?
Samo sada bogatiji za jednu smrt
I siromašniji za izgubljeno rađanje.
Uskoro će za nama i trideset i prvi ovde čekati –
Vetrovi sa naših planina još uvek se
U površnim i neplodnim ravnicama smrtonosno
Guše.
I kada već svi ove večeri novog početka
Zaboravljaju i skrivaju svoje jade,
Hoćeš li ostati sa mnom barem još malo?
Da li u ovoj hladnoj i skupoj zimi
Večita lutalica – u potrazi za tvojim dežurim hotelima
Može da priušti sebi poslednjim kovanicama,
Topli luksuz još jednom probuđene nade?
Možda sledeće godine i pogreše u proceni,
Ne znajući za moje zavejane namere –
Oni nadmeni u čudnim odelima.
