2.
-Ubrzo će se vratiti iz škole
I pitam se da li će ove korice
Biti po njegovom ukusu
I da li će u nekoj od sporednih i bočnih
Uličica
Osetiti zov dobro poznate kuhinje
Na putu do mene.
Možda će nam se Stefan pridružiti večeras?
Danas ne pucketa beton ispod stare kajsije –
Želela sam da to sazna kada se vrati.
Mora da je dobro prošao na testu iz engleskog.
I da nije
Reći ću mu par lepih reči –
Možda će želeti da čuje
Da sam ponosna na to
Što jedno štene nije stradalo od teških promrzlina
U napuštenom školskom dvorištu
Ali i na to što je prijatelj
Svim leptirovima ovoga sveta.
Juče je napisao prvu pesmu.
Danas me već pomalo mrzi.
Rekao mi je da sam najgora na svetu
I da prezire to što krvari nad svakim stihom.
Bezazlena svađa.
Sivi tinejdžerski dani –
Već sutra ću ga ponovo prigrliti
Možda ga ipak oraspoloži nabreklo testo
I topli sendvič pre večernjeg treninga?
Ali već je u sledećem trenutku iza gvozdene kapije
I po koji put već ne diže pogled sa
Starog pohabanog tepiha.
Još uvek gleda dole.
Vidim ga kako se komeša na pragu
Sav nezgrapan u letnjem kaputu.
Sestro,
Ne sme me videti
Kako pogledom molim da pređem
Na susedni nenamešteni ležaj.
Moram li leći?
Još uvek ne odlazi.
Zakasniće na posao.
