4.
Još jedno jutro i
Dok sedim za stolom
Posmatram noge koje su ostale
U krevetu
Osećajući kako sa mene curi
Crna sluz
Ostajući u šolji poluispijene kafe,
Dok po glavi previram po
Onima koji su me bar na trenutak dodirnuli
imenom
I iste molim da mi još jednom osvetle
Vonj ustajale vode.
Danas sam se setio nje
Već sutra će neko zauzeti isto mesto
A tek koliko juče nisam ni znao
Da je u meni sagradila brvnaru.
9 je sati
A ja još uvek nisam odlučio
Da li ću uhvatiti sledeći autobus
Ili ću provesti još jednu nedelju
Lepeći pohabane niti izolir trakom
I udarajući sebe po potiljku u znak protesta.
Danas ponovo vidim utvare.
Rekla si da si načula da sada pišem pesme
Da možda pominjem roditelje
I da nisi razumela –
Ali ipak, kažeš
Rekli su ti da je to velika stvar.
I otišla si pre nego što sam imao prilike
Da te upitam
Zašto si se pojavila
Sada kada sam naučio
Da razgovaram sa samoniklim drvećem
I da li je u redu to što te ponekad vidim
Svakog jutra novu
U prašnjavim radničkim autobusima.
