Pleši opet sa mnom
pod ljutim nebom,
što sav svoj bes sad proliva na nas.
U inat njemu,
nek’ svaka kap bude dodir miline
i ne daj da nam osmehe prekine
grmljavine glas.
Tu neku tugu, nosih u oku…
al’ čemu to?
pa, jedino što više nemaš…
nemaš nas.
0 Komentara