Рађаш се из дивљења,
док мирис свитања постаје опипљив,
док покушавам да докучим плес борова
који ме везује, а чини слободнијом.
Рађаш се из чуђења,
док посматрам мрава да бих била храбрија,
док се утапам у дубину очију детета и
слушам истину коју ми говоре.
Зар је толико тешко? Питају ме и мрав и дете.
Рађаш се из тишине,
док додирујем фијук ветра,
док грлим цвркут птица
и разумем говор дрвета.
Ти се рађаш, а ја умирем,
од дивљења, чуђења, тишине.
