Gde nikad ne vlada tišina?
U mislima.
Čak su i preglasne. Sve prisutne.
Nisu li usporile nakon tridesete?
Ni malo.
Divim se, sa kojom brzinom vetra se bore.
Svesnije i otvorenije, zbog svoje
iskrenosti, gube ravnotežu u tuđoj mudrosti.
Sve ređe vagaju.
Odlučne, u nameri ostvarenja, uzbuđenjima teže.
Sa malo mašte ne čine se nedostižne.
Najčešće zato i jesu samo imaginarne.
