Ko je taj što ti razum muti
Tugom se bolna poezija piše
Jesen stiže kad leto zaćuti
Prozori su mokri od umorne kiše
Ko je taj što ti nemir stvara
U duši krhkoj strepnja mesto uze
Vetar prozore od srca zatvara
Na licu ti osmeh zameniše suze
Ko je taj što ti sreću kvari
Snovi su tvoji popločani nadom
Život je kratak i zato ne žali
Bajka se uvek završava pravdom
