Ugasila se i poslednja sveća na stolu
Svedok naših upalih očiju i bledih lica
Što sede u krug i mole se za pokoj duša
Snažan vetar lomi svoje pokisle grane
O prozor koji krije tišinu te mračne sobe
Uzdasi su se pretvorili u teško očajanje
Naša tela su izgubila ljudsku toplinu
A ruke beživotno vise sa izmorenih ramena
Postali smo stranci u kući koja nije dom
Već podmukli prostor ispunjen našim bolom
