Она полако хода.
Где њена стопа крочи
Ниче цвеће,
Ничу споменици
И славолуци.
Замахне руком
И створи се море,
Израсту пиргови
И цркве.
Одсеца прамен косе.
Где падне ничу чемпреси
Из српскога Хиландара,
Ниче здање
Од српскога цемента,
Настањују се гробови
Српских војника.
То она дарује
Србима пријатељима
Део свога града,
Да вечно остане
Србима прибежиште
Град Тесалоникин.
