10. poglavlje
Uzmi ovaj dar
Ostatak večeri je bio turbulentan ali uspešan, kada smo konačno sve završili i očistili bilo je oko ponoći, kako se odužilo svi smo samo čekali da odemo svojim kućama i da se naspavamo, pa od umora niamo znali više ni sopstvena imena. Ja sam slomila svoju šoljicu za kafu, Strahinjinu i Jecinu i bila baš bezveze dok se oni nisu mnogo potresali oko toga, a zanemarila sam i ja tu činjenicu kad sam primetila graške znoja na Straletovom čelu od bola koji je trpeo celo veče i kako su deca bila sa Miljanom, odlučih da ga ubedim da zajedno odemo do hitne, teškom mukom sam to i uspela.
Kako još nije mogao da veruje da je svog inače mezimca i za njega najbolji auto na svetu prepustio jednoj ženi, još uvek se iščuđavao i negodovao dok smo se vozili ka hitnoj dok sam se ja smeškala.
U hitnoj je bio zbrinut između ostalog, nakon ušivanja dali su mu i infuziju sa antipiretikom jer mu se temperatura pojačala i ne planirajući morala sam da ostanem s njim. Ono što tada nisam znala je da će ovo veče baš kao i dan biti značajno i da ću saznati tužnu činjenicu da je Strahinja rastao u domu, da je siroče i da ne zna ko su mu roditelji i da li su uopšte živi.
Ono što ne priznaje to je da ga, logično sve to boli već govori kako mu je tako bolje i da ga to čini svime što je danas. Tog trenutka sam spoznala da je njegova vedrina innjegov zaštitnički stav proizvod ovog bola, a ne može mu se ni osporiti snaga sa čim se nosi godinama, pa ipak sam sebe izdržava, radi, zarađuje i plaća stan zato i ne razume Nemanju koji je po njegovim rečima, napustio porodicu koja je srž postojanja zarad neke suknje.
Priznajem,tad me je osvojio po drugi put. Nisam pogrešila Strahinjina duša je zaista prelepa. I dok je tonuo u san uhvatio me je za ruku i rekao mi da je ovo dokaz da smo žuti tim i da se ne bunim više oko toga, na šta sam mu uzvratila osmehom.
Kada je temperatura malo spala, odvezla sam Strahinju u stan, zatim pozvala taxi i vratila se kući. Sve što sam želela je da zagrlim svoje klince i utonem u san ali moj šašavi brat zaspao je sa svojim nećacima mirnim snom sa sve knjigom bajki i plišanim životinjama, taj prizor mi je ugrejao srce i ja se raznežih, dohvatih jedno ćebe i bacih se na kauč u dnevnoj, spokojna zaspah jer su svi moji voljeni dobro i ja sam dobro, zahvalih se Bogu i utonuh u san.
Sutradan sam za doručkom pričala Miljanu šta se desilo i zašto sam kasnila jer se jako zabrinuo za mene i nakon što sam mu ispričala, gledao me je onim pogledom sumnje, na kraju krajeva moj brat iako mlađi od mene znao me je kao svoj džep jer smo bili jako bliski, nije izgovorio ali mislim da je shvatio šta osećam prema Strahinji, dok je odlazio sa decom koja su odlazila na vikend kod babe i dede samo mi je dobacio:
-Sena samo pamet u glavu, nemoj biti povređena ponovo.
-Miki zašto mi to kažeš?
– Znam te Senči… Mislim da se događa nešto što samo može dovesti do komplikacija u tvom životu, ti si pametna cura i ja neću da ti glumim autoritet samo molim te, pazi sebe.
-Ljubi te seka! Kako si samo narastao! Brine za mene i čuva mi klince a, do juče sam mu vezivala pertle i učila ga da crta!
Nakezio mi se na to i poslao poljubac, veseli mališani sa zadnjeg sedišta su me pozdravljali, a čim sam ih ispratila stavila sam kafu jer se Iskra najavila, nismo se videle dve nedelje i bilo je vreme da se ispričamo.
– Ma nemoj me…! Nakon cele ove fešte još ti to ispriča, nešto tako lično? Senči kad ti kažem! Sviđaš mu se!
-Iska ne zezaj me! Ja i ne želim to, ali priznajem da mi je prijalo juče sve što smo doživeli i dobro i loše….
-Vidi je kako se blentavo smeška!
Blago me udari po ruci i počele smo da se smejemo, pričah joj o jučerašnjim događajima i mom beznadežnom stanju, ona meni o svom poslu i njenoj vezi koja je bila toksična, to smo obe znale ali je Iskra namerno zatavarala oči pred tom činjenicom. I mada nama ne bi bile dovoljne godine da se ispričamo morale smo privesti priču kraju jer mi se približavalo radno vreme mada sam znala da će bez Strahinje biti dosadno pa sam išla onako mrzovoljno, međutim kad sam stigla nije me dočekao Strahinja ali jeste jedna uzana,žuta šolja srednje veličine koja je na sebi imala aplikaciju smajlija i jedna porukica na kojoj je pisalo:
ŽIVOT JE SUVIŠE KRATAK DA SE UZNEMIRAVAMO ZBOG GLUPOSTI, DA BUDEŠ NASMEJANA KOLEGINICE ZA TEBE!
STRAHINJA P.
P. S. NARAVNO DA JE ŠOLJA MORALA BITI ŽUTA. 😁
