12. poglavlje
Vizija u žutom
Nedelju dana nakon toga Despota sam prebacila u drugi razred, moja molba je odmah bila prihvaćena i konačno smo bili malo smireniji. Jedino što me je glava zabolela od njegovih čestih pitanja kad će Strale doći, da li mogu da ga odvedem k njemu i tome slično, lagala bih ako bih rekla da nisam bila uopšte zabrinuta, kroz glavu su mi prolazila razna pitanja i preispitivanja da li je u redu uopšte što sam dopustila da se upoznaju? Realno gledano, iako nam je pomogao i onako divno popričao sa Despotom iako je ta hemija među nama očigledna, jedna stvar je jasna kao dan – Mi nismo zajedno, mi smo samo kolege sa posla. Takvo nešto nikad nisam odobravala, da upoznam dete sa nekim ko nije u našem životu ali tog trenutka srce je govorilo a, razum ćutao i zato sam rešila, malo sam se distancirala od njega jer priznajem! Pribojavala sam se ovolike hemije i ma koliko to želela, plašila sam se pustiti nekog u svoj život. Naročito nekog ko je par godina mlađi od mene pa iako sa zrelim razmišljanjem. Njega je užasavalo svaki put kad pomenem godine i to nije mogao da odglumi,njemu su godine bile samo broj, pa kad je video kako se distanciram od njega i sve više vodimo poslovnu konverzaciju šašavi momak se naljutio i krenuo da me pravi ljubomornom, u mom prisustvu se kikotao s Majom, crtao srca raznim, zgodnim devojkama koje su dolazile u kafić i flertovao sa svakom sa kojom je mogao. Priznajem, uspevalo mu je iako se na meni nije dalo primetiti sve dok mi moja draga Jecka nije otkrila tu tajnu da kad mene nema ni ne gleda druge, salvete sa brojevima telefona baca i iako Maja obigrava oko njega on je ne vidi, tek joj se ponekad osmehne. Problem je bio u tome što ta njena izjava ne bi trebala da me raduje, jer ako sam odustala od njega i izabrala logiku, onda bi trebalo da priželjkujem da mu se neka druga dopadne i da zaboravim na njega, ali srce logiku ne razume.
U svom tom haosu zove Iskra:
-Halo ženo!
-Hej…
-Slušaj ovako! Hitno mi treba izlazak! Opet sam se posvađala sa Ivanom i napravila sranje. Zatim sam nam naručila haljine i rezervisala sto u Potoku. Večeras dolazim po tebe oko devet haljinu sam ti poslala po kuriru.
– Jebote Iskra! Polako! Šta si uradila?
-…. Razbila mu prednji zub.
– Molim?! Eto tačno nisi normalna! Sto puta sam ti rekla da ga batališ vidiš da ne ide…
-A,neee večeras ima da vidiš spektakl, pa nek gospodin izvoli, nek se zapita hoće li probati da me slaže ikad više, slušaj vozim hajde čućemo se posle.
-Iskra bolje dođi na kafu, neću nigde dq izlazim… Nisam raspoložena.
-Jaooo vidi ove! Aj’ stavi kafu dolazim!
Razgovor sam završila sa malenim osmejkom na licu, eto to je moja Iskra! Sva ponosna i vatrena, a opet drugarčina do bola nažalost zaljubljena u pogrešnu osobu sa kojom ume, ali koja s njom ne ume i ne ceni njene kvalitete zato i ne podnosimo jedno drugo, ali iako duboko svesna da joj ta veza ne prija nije ga pustila, niti on nju. Sa druge strane ona je bila ona sunce osoba, koja kad uđe osmehom obasja prostoriju i pored nje je nemoguće bilo biti tužan.
Jesam li spomenula da koliko ja volim mesec toliko ona voli sunce? I naravno omiljena boja joj je žuta pa sam se sablaznula kad sam otvorila paket i ugledala onu midi žutu haljinu sa golim ramenima i žuto belom čipkom preko grudi, lagano je padala i bila baš prava letnja, svidela mi se ali bojom nisam bila oduševljena. Što sam joj i rekla kada je pristigla.
– Šta ti fali? Vidi kako ti lepo stoji.
– Jeste lepa nisam rekla da nije, ali mislim da tebi sad treba razgovor a, ne izlazak.
Pogledah je značajno i uhvatih za ruku:
-Ma idemo! Tebi su deca ionako kod majke, vidi moju haljinu!
Sa osmehom mi je pokazala crvenu dugu haljinu od satena sa tankim bretelama koje se ukrštaju na leđima, imala sam samo jedno pitanje:
-On će biti tamo zar ne? Iskra?
-Biće! Sa društvom jer on je sad čovek biznismen, nije mu ok da se ovako oblačim već da se kopčam do grla, počeo je i da me vređa, naziva kojekavim imenima e zbog te uvrede i ima onaj polomljeni zub!
Večeras će videti šta je izgubio!
-Iskra stvarno bi trebalo da ga se okaneš, vidiš da je kompletni idiot! Pa kad ne ide ne ide.
-Kažem ti to je završena priča, idemo malo da skrenemo misli moolim te!
Iako sam znala da to nije kraj i da će se najverovatnije pomiriti,rešila sam da pođem kao njena podrška ili bar da sprečim da ga ne ubije do kraja večeri hahahha, a iskreno i sebi malo da skrenem misli.
Veče nam je počelo opušteno, lagana muzika, ispijale smo vino i pevušile naravno da je obezbedila mesto prekoputa njegovog separea i celo veče bila nasmejana, Potok je i tako bio naše mesto gde izlazimo kad želimo da se opustimo tako da nam je i ove večeri bilo prijatno, dok Ivanu nije. Bio je jako besan na svoju bivšu/sadašnju devojku jer se smejala i plesala, pogotovo jer je to radila s svojom najboljom drugaricom koju nije podnosio jer mu je uvek bez dlake na jeziku sasula sve u lice.
Ne mogu da se pravim da mi nije bilo drago što je Iskra bila u svom najboljem raspoloženju i što njemu to nije prijalo, a izuzev njega stvarno smo se sjajno provodile i kroz glavu su mi jedino prolazili tekstovi pesama koje su se nizale tačno tako kao da smo nas dve pravile plejlistu.
I kao što rekoh, malo je on ljubomorisao dok su oko nje obigravali momci koje je s osmehom odbijala, malo je ona terala inat ali na kraju su završili u zagrljaju. Naravno ostala je za našim stolom i iako malo ljuta na nju i dalje sam se zabavljala do trenutka kad sam ugledala Strahinju.
Sedeo je za šankom ko zna koliko i onim vučjim pogledom gledao me ravno u oči, na tren sam pocrvenela i Iskra je primetila da sa mnom nešto nije u redu,
-Senči šta ti je?
-On je kod šanka.
– Auu druže pa nije loš! Hahah
– Ne zezaj se Iskra! Gleda me a, ne bih da mu se javim ne znam šta da radim, spetljala sam se ko tinejdžerka!
-Živi mala sve mu jebem! Živi! Igraj, pleši pravi se da nije tu, ili rizikuj aman! Jedan je život!
I tek tako se nasmejala i nastavila plesati, a u nedostatku bolje ideje iskapih svoju čašu vina i prepustih se muzici, možda sam umislila ali mogla sam se zakleti da sam osetila njegove poglede svud po sebi, a onda sam se okrenula i on je bio tačno ispred mene, pogled mi je odlutao na njegovu pripijenu crnu majicu koja je isticala njegov torzo na kom sam pre neko veče usnila da spavam, pa se ponovo zacrveneh.
-I šta ćemo sad Gargamele? Nismo na poslu, opet se praviš da me ne vidiš i obukla žutu haljinu, previše slučajnosti.
Lagano mi uze ruku i poput džentlmena poljubi je,
-Pokloni mi ovaj ples.
-Strahinja slušaj, nemoj ovo da mi radiš…
-Daj se opusti jednom samo…
Onda je krenuo prvi takt pesme i ja ga poslušah, pripih mu se uz rame udišući njegov miris, zatvorivši oči i slušajući predivnu pesmu :
VIDI OVU ZVEZDU, VIDI OVE OSTVARENE ŽELJE, OVO KINO SNOVA ZOVU FANTAZIJOM…
-Sena ja neću više da se igram…
-Samo ćuti… Ćuti sad dok sam pijana i dok traje ovo.
-Ne mora biti trenutak mila, valjda ti je jasno da…
-Pssst! Nemoj to da izgovoriš! Samo ćuti.
… DA SI DESET MLAĐA A, DA SI OPET TI
OSTAVI ME DANAS, OSTAVI ME JUČE, OSTAVI ME MOJA VILO BILO KAD OSTAVI ME SUTRA IL’ NEKOG NOVOG JUTRA SAMO ME NE OSTAVLJAJ SAD.
-Senči sviđaš mi se. Nisam planirao da te sretnem tražio sam zabavu, a našao moju viziju u žutom i znao sam da ne može biti slučajnost.Zato sam i odlučio da napravim ovaj korak. Kako si se privila uz mene znam da nisi ni ti ravnodušna, štaviše razumem teško ti je da nekog pustiš u život ali pokušaj, može? Obećavam neće biti uzalud.
Nisam izdržala i rasplakala sam mu se na ramenu iako to nije primetio, iako nije znao da obožavam da slušam Merlina i da je ova pesma jedna od omiljenih, iako nije znao da bih ga sad tu poljubila da se ne plašim, svu tu silinu sam slila u par reči i uništila taj magični trenutak, plašeći se da ću iz ovog izaći povređenija nego što jesam :
– Klinac si Strahinja! Šta lupetaš? Tebe ozbiljno da shvatim da li si lud jebote?!
-Bravo carice! Pet bambija za tebe. Nemoj posle da kukaš, ja sam ti prišao s ozbiljnim namerama a, ti me bacila pod noge kao krpu i onda sam ja klinac?
Što je najgore od svega bio je u pravu, Iskra me izgrdila takođe, nakon pola sata on je već bio pijan i vulgarno ljubio neku s pet grama mozga, a ja koja sam trebala biti iznad toga sam samo izjurila iz kluba i utrčala u prvi slobodan taksi.
Prvog radnog dana na poslu nismo ni prozborili, ja sam se izgovarala da mi nije do šale zbog kišnog vremena i da me glava boli kad bi neko pitao, a Strahinja nikom nije odgovarao na to pitanje a, mene je ignorisao. Dva sata pred kraj smene ostali smo u potpunom mraku, struja je nestala kiša je jako padala, tumarajući na putu do sobe za pauzu sudarila sam se s njim, tiho izustila izvini.
-Za šta tačno? Što si me zakačila za rame ili što si mi ošamarila ponos pre neko veče?
-Baš si vickast.
-Ne nego si teška!
-Neću u ovom mraku s tobom da se svađam! Idem!
-Zato i patiš! Što si najpametnija i što misliš da znaš najbolje! Što se plašiš i izbegavaš rizike! Što ne možeš da privvatiš da se plašiš ljubavi pa sam ja klinac! Ako nisi klinka ponašaj se odraslo jebemu mater! Kaži kako jeste a, ne da udaraš ispod pojasa!
-Ma teraj se! Vidim sve si se nasekirao! Imao je ko da leči „udarac ispod pojasa“ brzo si se oporavio i ti i tvoj pojas!
Celim telom mi je strujala neka vrelina, neki jad da sam istrčala u ono kišno povečerje kako bi sakrila suze, bol i tugu ohladila glavu od njegovih reči iako Strahinja jeste bio u pravu jesam se ponela klinački, ali i on je našao prvu koja mu je pala pod ruku zar ne? I taman kad sam mislila da je gotovo eto ti njega:
-Ovog puta nećeš vala! Šta tebe briga za to? Jel’ si me ohladila? Jesi! Nisam rekao da sam savršen! Nikad! Muško sam imam svoje potrebe! A, nemam devojku!
-Ne zanima me, odlazi sav si mokar!.
-I ti si!
Zgrabi me i privi uz sebe tako da sam uprkos kišnim kapima savršeno mogla da vidim te smeđe oči koje sam mogla poznati među hiljadu da sam htela.
-Sena… Nije mi značila, bila je avantura na jedno veče, samo sam hteo da zaboravim ali nisam uspeo. Ne mogu da te izbacim iz glave a, glupiramo se ovde.
Jer se plašiš, jer su ti te godine problem i kojekakve gluposti, a vidi kako drhtiš pod mojim prstima, misliš da ne primetim koliko si slatka kad pocrveniš kad god ti priđem? Već dugo si moja vizija u žutom, a ja tvoj klinac…
Oboje se osmehnusmo na ove zadnje reči i ja reših da se bilo to pametno ili ne upustim u ovaj vrtlog ljubavi i da razmišljam srcem.
-… Takođe sam i tvoj Zloćko, jel tako Gargamele???
Molim te, molim te pruži mi šansu.
Nisam govorila, samo sam se smešila i dok je kiša lila po nama mi smo se ljubili. Izgubivši pojam o vremenu i mestu na kom smo se nalazili svetlo koje se iznenada upalilo, potsetilo nas je.
-Kud sad da dođe struja…? Gargamele jesam li te smuvao konačno?
-Jesi. Ali moramo da tajimo ovde znaš to….
Štipajući me za obraz i osmehivajući se reče mi:
-Si ti zaboravila da ja duže radim ovde od tebe? Znam dobro kako sve ide, nemoj to da te brine. Samo budi tu i moja.
-Ja jesam tu Strale i tvoja sam duže nego što možeš zamisliti. Hajmo sad unutra tražiće nas.
Uhvatih ga za ruku i on je nežno poljubi, a zatim se uputismo u lokal.
