K’o s neba tužni glas da čujem
U san me vodi i srećom preti..
Dok tiho sebi u bradu psujem
Kaže mi: “Sine, živi, leti!”
A ja k’o zgaženo pseto na putu,
S bolom u srcu, na život besan..
Gledam u svoju suzu prosutu,
Gazim sa njom sve što ja jesam.
U očaj me vodi od sreće strah,
Sa ranom teškom u samoću bežim
Jer sve će postati pepeo i prah..
Ja snage nemam na zlo da režim..
Pas koji nekad živeše za mir
Otrgnu od srca sve što mu je drago,
Pođe u bezdan, duboki vir..
I ovaj put izdade me snago!
Ja drugog izbora nemam,
U sebe sad se povlačim..
Šta su samoće? Šta htenja?
Pre sabiranja crtu podvlačim.
Usamljeni pobednik stradanja
Ide na tron bez krune ljubavi,
Biće kralj tuge i propadanja
Jer svaki pokušaj spasa udavi.
A ljudi k’o ljudi, prodanih duša
Podruglo odaće počast gospodaru,
Kralj će sa mržnjom to da sluša
I želeti pseću sudbinu staru.
Želeti dom i svoju dragu..
Da ne nosi zlo breme čitavog sveta..
Želeti poljubac na kućnom pragu
Jer život je ništa do ku*va prokleta.
