Nedavno sam pročitala, da čovek ne može da otkrije novo more, ako nema hrabrosti da iz vida izgubi obalu. Kao da mi je tog trenutka neko lupio šamar. Bila je to realnost. Shvatila sam u sekundi suštinu života. Ako želimo da otkrijemo novu kulturu, moramo iz vida izgubiti svoju zemlju. Da bi upoznali nove ljude, moramo se otisnuti iz sopstvenih zidina. Ali zapitamo li se, koliko daleko treba otići kako bi upoznali sami sebe, kako bi upoznali osobu pored nas. Svakim danom otkrivamo nove osobine i sposobnosti i čini mi se da nikad ne možemo stići dovoljno daleko, kako bismo nekog u potpunosti otkrili. Danas je opet, sve nekako površno. Volimo deliće koje vidimo tu ispred sebe, ne trudimo se previše da zalazimo u dubine. Ako smo zadovoljni time ostajemo, ako nismo, bežimo. Ne pružamo priliku za promene i bolje upoznavanje. Ne ronimo dublje jer se bojimo bure i vrtloga. A u životu nam samo treba ta jedna osoba sa kojom je svaka bura avantura.
Ja sam sa tobom zaronila. Krenuli smo sa rukom u ruci, da istražujemo, da se pronalazimo na skretnicama, preprekama i mostovima. Tamo gde nikada ranije nismo kročili, niti smo ikom pre dozvolili. Pustili smo se u nepoznate dubine i pokušali da upoznamo sebe. Da se upoznamo na neki drugi način, neki bolji, iskreniji, čistiji. Pružili jedno drugom priliku da pokažemo sve što umemo. Preživeli smo bure i vrtloge, olujne vetrove i kišne dane, ali znali smo da nas na kraju puta čeka sunce. Na svakoj steni urezali smo po jedan postignut uspeh i jedan preživljeni poraz. Mnogo ih je bilo. Ali nismo odustali. Borili smo se sa gladnim ajkulama i zverima iz čijih usana je vrištao prezir, ali smo se izborili zajedno. Lutali smo, vraćali se na mesta gde smo već bili, gubili se u lavirintima sudbine, ali izlaz smo na kraju pronašli zajedno. Bili smo sami usred ničeg, a opet okruženi zmijama punim otrova. I njih smo savladali zajedno. Bežali smo kroz polja algi dok su meduze jurile za nama da nam sprže poslednje atome nade, ali bili smo brži jer smo se držali zajedno. Ugledali smo izlazak sunca i spoznali istinu, osvrnuli smo se prvi put iza sebe i shvatili…
Otkrili smo novo more u nama samima, ali iz vida smo odavno izgubili obalu. Obalu punu prezira i mržnje. Otkrili smo more ružičaste boje i vremenom napravili sopstvenu obalu, na kojoj smo gradili LJUBAV, zajedno!
