Док напољу провејава први снег, неко, тамо негде, ужива у топлом чају и још топлијем загрљају. Неко плаче од среће, неко пак од туге. Неког грле нежне руке партнера, неког малене ручице, а неког изборане руке најмилијих. Оне уморне и тешке, најлепше грле, најлепше воле. Оне које су много прошле, али нису заборавиле шта значи волети. Баш те! Али није битно какве те руке грле док има ко да те грли. Није битно колико пута заплачеш, ако знаш да ћеш увек устати са осмехом на лицу.
Док напољу провејава први снег, неко, тамо негде упознаје сродну душу, али неко оставља несуђеног партнера. Док једни свирају, други уживају у мелодији гитаре, певају, радују се.
Док напољу провејава први снег, СВИ, тамо негде су срећни. Срећни јер имају са ким да поделе речи љубави. Неко са родитељима, неко са пријатељима, неко са децом, неко са партнерима. Није битно са ким, битно је делити љубав!
Све док имамо неког, срећни смо. Колико год је напољу хладно, топло нам је око срца. Ту топлоту нико не може да вам украде. Гајите је речима љубави и чувајте њен пламен да се не угаси.
Кад све престане, све утихне и нестане, једино ће љубав живети.
