Vetar je šaputao kroz grane drveća, donoseći miris zime, u gradu gde su se ljudi više bavili glasinama nego stvarnim životom. Dok su drugi jurili po slepim ulicama pletući mreže osuda, Lara je nepomično stajala ispred ogledala u toploj sobi svog malog stana. Bila je odevena u haljinu koja joj je više ličila na oklop nego na odeću za bal. Telo joj je drhtalo dok je spuštala pogled na cipele za ples, koje je tog jutra pažljivo spustila pored kreveta. U grudima je osećala mešavinu strepnje i uzbuđenja. Svaka kap znoja na dlanovima bila je podsmeh godinama u kojima je živela da udovoljava drugima prigušujući sebe. Dok je zakopčavala kaiševe na cipelama razmišljala je o želji koja joj je otvarala prostor za hrabrost koja bi je povela ka vratima. Usudila se da krene. Svaki korak po drvenom podu odjekivao je dubokim zvucima koji su se raspršivali svuda oko nje.
Izašla je na ulicu. Svetla lampiona treperila su kroz maglu, a daleki zvuk muzike pokazivao joj je smer. Korak po korak, Lara je prilazila balskoj dvorani. Pritisak pogleda prolaznika bio je prisutan, ali Lara nije odustajala. Odjednom se našla pred gospodinom u crnom odelu, koji joj je otvorio vrata i blagim pokretom ruke pokazao da uđe. Stajala je na sred balske dvorane, sama i uplašena. Smeh i šapat su prolazili pored nje smenjivajući se kao talasi na površini vode. Telom joj se širila jeza, u grlu je osećala knedlu, a misli su joj bile preplavljene pitanjima koje počinju sa ,,šta ako”. Nijedna od njih nije imala pozitivan ishod. Međutim, Lara je uspela da im se odupre. Udahnula je duboko i prošaputala u sebi: “Samo nekoliko koraka…samo lagani ples”.
Prvi Larini pokreti su bili stidljivi, baš kao što je oduvek bila i ona. Ramena su joj bila napeta, leđa ukočena, a ruke stegnute pored tela. Senka koja je godinama pratila, bila je još prisutna, ali Lara je polako počela da je prihvata. Polželela je da je uzme pod ruku, umesto da joj dozvoli da vlada. Muzika je prolazila kroz svaku poru njenog bića, a svaki sledeći pokret je bio manje drhtav i manje nesiguran. Dok se lagano njihala u ritmu muzike ramena su polako počela da joj se opuštaju, a blagi osmeh se probijao kroz strepnju. Okret po okret, Lara je konačno počela da doživljava ono što je godinama skrivala duboko u sebi uvek kada se nađe u socijalnim situacijama. Kroz prozore njenog unutrašnjeg sveta prelamala se radost i lakoća.
Cipele za ples su klizile po uglancanom podu sa gracioznošću. Svet oko nje pretvarao u pozadinu, a ona postajala centar svoje slobode.
