Cimerska ljubav

2.Nova komšinica 

•Lazar•

Ustao sam oko 6 sati.Nas četvoro živimo zajedno već mesec dana a ja još uvek ne mogu da se prilagodim.Svi ustajemo u različito vreme i često probudimo jedni druge što nije nimalo prijatno.Anastasija prva legne i prva ustaje pa je i ne čujemo kad ode.Petru i meni su treninzi u 9 i u 16 pa on ustane oko 7 a ja u 8 sati.Aleksej je posebna priča: najkasnije legne a tako je i sa ustajanjem.Ima i sreće jer mu treninzi ne počinju rano.

Pogledao sam kroz prozor -kamion za selidbe bio je parkiran ispred zgrade preko puta nas.Iz auta koji se parkirao pozadi izašla je Ljilja-moja devojka.Krenuo sam napolje i začuo smeh iza sebe:Tarzane,obuci pantalone.Čuo sam da dobro idu uz tu košulju.

Bio je to Aleksej.Baksuz,sad je baš našao da ustane.

Obukao sam se i izašao.Na izlazu iz zgrade sam sreo Petra koji se vraćao iz prodavnice.

-Ljilja je došla.-rekao mi je.

-Znam.Idem da je vidim.

~Petar~

Ušao sam u stan i spustio kese.Neobično je biti sam u stanu.Već sam se navikao na njih i ako Lazar ode verovatno ćemo tražiti novog cimera.Jer u klubu se priča da bi mogao da realizuje transfer.

Pustio sam muziku i počeo da đuskam,to radim uvek kada sam sam.Ali na moju žalost,ovaj put sam se prešao.Nisam uopšte bio sam, zaključio sam to po Aleksejevom smehu.

-Igraj još, slobodno.

-Izvini ako sam te probudio.

-Nema problema.Probudio me Lazar.Zamalo u gaćama da izađe.

-Razumi ga, devojka mu se uselila u zgradu preko puta.

-Super,to znači da će otperjati kod nje.

-U svađi ste?

-Ne.

-Dobro je.Hoćeš kafu?

Klimnuo je glavom i počeli smo priču.

*Anastasija*

Došla sam kući oko 13 h a Petar i Aleksej su se nečemu smejali.

-Gaćan.-Petar se nasmejao.

-Bolje gologuzan.-Aleksej se oglasio.

-Ne može bre.Imao je gaće kad si ga video.

-Šta se desilo?-upitala sam i sela sa njima.

Petar mi je ispričao za Lazinu situaciju od jutros.

-Pa dobro šta,devojka mu je stigla,videle smo se malopre.

-Svi ste upoznali tu Ljilju samo ja nisam.-Aleks je napravio onu njegovu “briga me al me nije briga” facu kad smo začuli Lazara:Pa upoznaćeš je.Ljubavi,ovo je Aleksej moj cimer,Petra i Anastasiju već znaš.

Onda smo svi seli za sto.Petar i Aleksej nisu bili besposleni već su napravili klopu pa smo svi zajedno ručali.A onda je Lazar došao na ‘genijalnu’ ideju:Ajmo svi zajedno u grad sledeće subote.

-Radim drugu smenu,neću moći.-pokušala sam da slažem.

-Hajde Stasi.Šta fali idemo svi zajedno.-Aleksej je pokušao da me nagovori.

-Razmisliću o tome.

Lazar se nasmešio:Ne razmišljaj dugo.

Pozdravili smo se sa Ljiljom pa ju je Lazar ispratio kući.