5.Dolazak novog cimera
•Lazar•
Iskren da budem, prilično sam se navikao na moje cimere.A sad je došlo vreme da se krene dalje,selim se u Novi Sad.Mislim da će mi biti teže njima da kažem nego da pustim Ljilju da ode u Francusku.Moja devojka zna za transfer a sad je došlo vreme da saznaju i ostali.Sazvao sam sastanak u dnevnoj sobi.
Anastasija je progovorila:Dobro o čemu se radi?
-Realizovao sam transfer i selim se za Novi Sad.
-Da li si tamo našao stan?-upitala me je.
Klimnuo sam glavom i nastavio:Smem li da predložim cimera?
-Mali Mare?-upitala je opet.
-Kako si znala?
-Umem da čitam misli.Kad odlaziš?
-Večeras.Vidi,nije mi bilo lako da vam kažem zbogom.
-Znam.
-Srećno druže.-Petar me na rastanku zagrlio a Anastasija dodala:I poseti nas nekad.
Pomogli su mi da iznesem stvari i ispratili me.
Kad pogledam unazad,shvatam da sam možda malo razočarao Anastasiju.Ne krivim je što nisam bio kum,na kraju je nisam uzeo za kumu.Ali,izvesti mladu i to je nešto zar ne?
*Anastasija*
Ispratili smo Lazara i sad smo nas troje sedeli u tišini.
-Da li si već zvala Marka?-Petar me upitao.
-Da,doseliće se sutra oko podneva.Idem ja na spavanje.
-Laku noć.-rekli su i svako je otišao u svoju sobu.
Večeras nisam bila za društvo,želela sam da budem sama.Sve ovo se desilo odjednom a ja mrzim rastanke…
* * *
Kad sam se vratila sa posla,Marko me već čekao.Tu su bili i Aleks i Pera.Seli smo za sto i sve objasnili novom cimeru.Sedeli smo i šalili se do kasno u noć.Ovo će ponovo biti dobar tim, osećam to.
