7.Hapšenje
-To je ovde?
-Da.Ostaviću Vas.
Emilija se zanela isprobavanjem vina.Zapisivala je rezultate.Kad se okrenula ka njemu bila je nasmejana.
-Hoćeš da probaš?
-Mislio sam da si zadubljena u posao?
-Nisam toliko.Jesi li našao ubicu?
-Ne.Ali sam jako blizu.
-Ti si u stvari došao da me ispitaš?Pa hajde.
-Koji broj obuće nosiš?
-38.Nosim samo patike.
-Da li si nekad nosila periku?
-Jesam.Kad sam bila mlađa glumila sam u pozorištu ali sam brzo odustala.
-Da li si u poslednje vreme išla kod zubara?
-Izgledam li uznemireno?-pokušala je da se nasmeje ali je počela da se znoji.
-Da.
-Treba mi cigareta.-ruke su počele da joj se tresu.
-Slušaj.Znam da si je ti ubila i ti dobro znaš da ja znam.Ali samo mi reci zašto?
Emilija je besno bacila čašu a Petar je shvatio da je barica na mestu zločina bila od vina.
-Da ja sam je ubila!Loše je uticala na ljude koje volim!Ona je razlog zašto me verenik ostavio.To nisam mogla da podnesem!Ta drolja je zaslužila da umre!Stavi mi lisice i vodi me jer neću da se pozdravljam.Ona matora je predosetila nešto.Ima gadura nos za te stvari,zato joj niko ništa ne može.
Petar je shvatio da se baba i unuka nikad nisu volele i ispunio je Emiliji želju:odveo ju je bez pozdravljanja.
Epilog
Emilija izdržava kaznu.Frančeska se udala za svog momka.Teodora i Danijel su započeli vezu a Petar…pa i gospođa Helenić je morala nekog da nađe…
