Grozničavo se tresla,tražila je nešto čime bi oprala odeću od krvi.Bila je zima a ona je ubijenog supruga ubacila u furunu i kremirala ga.
Hladno je,napolju je sneg,niko neće posumnjati…
U njoj je jednostavno nešto puklo,više nije mogla da trpi.
Već je počeo da je hvata san ali se odjednom trgla.
Smiri se Pašenjka,smiri se.Samo mirno pogledaj ima li tragova.
U jednom trenutku začula je kucanje na vratima.
Dođavola!Samo mi je sad neko trebao.
Proverila je da li je sve čisto pa se ogrnula i pogledala u ogledalo.Otvorivši vrata ugledala je poštara.
-Jel Vaš muž tu,gospođo Ivanovna?
-Ne,nije tu ali ja jesam.Šta treba?
-Jel on dolazi uskoro?
-Verovatno ne,šta treba ja ću potpisati.
Bes ju je polako obuzimao:Hajde daj mi da potpišem,umorna sam, želim da odmorim!
Poštar ju je zbunjeno posmatrao dok se potpisivala.Nikad je nije video tako ljutu i pomislio je da je njen muž Petar nešto zgrešio.
Kad je ostala sama,zaključala je vrata i stavila rezu.Otvorila je paket u kom je bilo pismo.Njena sestra Julijana napisala je pismo njenom mužu u kome je pisalo da je Pašenjka luda.Uzela je pismo i spalila i njega.Pre sat vremena,ubila je svog muža jer više nije mogla da trpi udarce i uvrede.Sve njegove stvari,dokaze i krv spaljeni su zajedno sa njim.
Otišla je da odspava.U carstvu snova provela je nekoliko dana.Nije imala prijatelje i ni sa kim nije razgovarala.S druge strane,njen muž je imao dosta prijatelja.Komšije ih nisu videle nekoliko dana i ceo slučaj bi prijavljen inspektoru Lužinu.On i njegov pomoćnik jedva uđoše u Pašenjkinu kućicu jer je reza bila namaknuta.Pašenjka je bila u dubokoj nesvesti i zatekli su je kako leži.
Inspektor joj opipa puls:Živa je ali ima vatru.Andrej idi po lekara!
Doktor je ubrzo došao,pregledao Pašenjku i izgledao prilično zabrinuto.Svi su se ućutali kad su shvatili da žena bunca:Pozovi Dariju što pre…Petre djubre …jedno čuješ…li me.
Posle ovih reči ponovo je pala u san.
Probudila se u bolnici,i dalje je imala groznicu.Jedva je prepoznala Julijanu,Dariju i inspektora.Kad je ugledala Julijanu besno je prosiktala:Tebe niko nije zvao!
Inspektor je želeo da ostane nasamo sa bolesnicom.Sećala se da je ubila Petra ali nije htela ni u bunilu da prizna.
-Mogu li Vam postaviti par pitanja?
Klimnula je glavom,svo vreme gledajući u jednu tačku.
Kad ste poslednji put videli svog muža?
-Kad sam se razbolela?U petak?Ujutru mi je rekao da ide na put na pet dana.Koliko je dana prošlo?
-Sedam dana.
-Mislite da je nestao?
-Da li je imao neprijatelje?
Ona pomisli u sebi:Ja sam mu bila najveći neprijatelj.
-Ne,ne znam.Nikad mi nije pričao o poslu,a mene nikad nije zanimalo da pitam.A sad ako biste bili ljubazni da izađete,želim da budem sama.I molim Vas,ne puštajte nikoga unutra.
Sledećeg dana puštena je iz bolnice.Radoznale komšije su odmah dotrčale do njene kuće.Mrzela je te dosadne uhode i zalupila im je vrata ispred nosa, zaključivši se.
U kući je bila njena mlađa sestra Darija.
-Sutra se doseljava Juliška.
Pašenjka je kiptela od besa,mrzela je ljude a ponajviše svoju stariju sestru koja je prva podržavala njen brak sa Petrom.Uvek ga je branila i sestri nije verovala pa je to bio razlog zašto je mlađa sestra nije podnosila.
*
Celu noć je bila budna i premišljala se šta da radi.Jedini način da se jednom za svagda reši Juliške bio je da je ubije.Isto kao i Petra.Razmišljala je da li da je uguši ili da je ubije lekovima ili otrovom.
Tako je uradila odmah prve večeri.Znala je da ako bude koristila otrov,da se neće raditi obdukcija jer je Julijana već bila u godinama.
Darija je izašla dok su dve starije sestre ostale same.Julijana se ugušila pred njom,za kuhinjskim stolom.Pašenjka ju je odvukla u sobu i ubacila u krevet.Spavala je kao beba kad ju je Darija probudila sa rečima:Julijana je umrla u snu.
-Idi, spremiću se.
*
Sahrana je bila brza ali je inspektor počeo da sumnja što je Pašenjka mogla i da oseti.Bilo je vreme za spas a njega će pronaći u samoubistvu.Te večeri je napisala pismo koje je adresirala na Lužina.
U gluvo doba noći,iskrala se iz kuće i krenula ka reci.Ulice behu puste.
Umreću ponosno, neću dopasti zatvorske memle!-podrugljivo se nasmešila i skočila u ledenu reku.
Sutradan su je pronašli sa osmehom na licu…
Napomena:Verujem da svako od nas ima i priče kojima nije baš zadovoljan.Meni je pomalo Pašenjkin osmeh jedna od tih.
Napisala sam je 2017. godine,posle čitanja Zločina i kazne.Raskoljnikov je ubio babu a Pašenjka svog nasilnog muža i to je jedina paralela koja ih povezuje.
