Осамдесет друга. Двоје заљубљених гимназијалаца последњи пут заједно. Концерт Атомског склоништа, албум Ментална хигијена, Серђо пева. Њени родитељи се спремају на селидбу у други далеки град. Уживају у музици, све је савршено, држе се припијено једно уз друго и певају, вриште. Нису свесни растанка.
После четрдесет година успостављају контакт. Он иде у њен град да се виде. Она стоји на договореном месту и чека га. Прилази, препознао је, поздрављају се. Шетају, причају, седе, додирују се рукама. Почиње да их боли тих изгубљених четрдесет година. Дан пролази, не могу да се раздвоје. Смеју се, плачу, ћуте.
