1. poglavlje
„Hajde momci ubrzajte se. Ta pozornica se neće sama napraviti.“ – hrapavi glas je upozorio dva mladića koja su bila zaduženi za postavljanje pozornice na Trgu Zmajeva.
Bio je poslednji dan leta, u vazduhu se osećala promena koja dolazi sa jeseni, a prvi njen dan otpočinjao je veselim karnevalom u čast i slavu Zmajeva. Meštani su složno i užurbano radili kako bi sve na vreme priveli kraju, dok je za dva mlada prijatelja od tek šesnaest godina sve bilo prilika za zabavu. Iako spretni i vešti obaviti zadatak za koji su bili zaduženi, njihova mladost vapila je za nestašlucima, a pogled često bivao privučen raznim drugim stvarima usporavajući ih, no poštovanje prema starijima koji su ih zadužili za posao vraćalo ih je u fokus.
Sunce je još uvek stidljivo obasjavalo nebo, kada su Eldar i Marok priveli kraju svoj posao, zadovoljno se smeškajući stojeći na sredini velike drvene pozornice. Šarene zastave, cveće raznih boja i baklje iz kojih će zasijati plamen u narednoj noći, bili su uredno raspoređeni po čitavom trgu. Sve je izgledalo veselo i bajkovito, samo je Marokov pogled postao uplašen, a obrazi užareni kada je ugledao onu čija mu lepota greje srce.
Njene oči sijale su poput zvezda, a crna duga kosa bila upletena u kiku koja se graciozno spuštala preko njenih leđa. Eldar je začikivajući Maroka pokušavao da ga navede da joj priđe, ali on nikada nije smogao hrabrost za taj čin. Prolazeći ispred pozornice, devojka je na tren spustila svoj pogled na njih, a Marok je od uzbuđenja ispustio čekić kojim su zakucavali daske, na svoju nogu zbog čega je progutao bolan jauk, a obrazi su mu postali još crveniji.
„Hajde, ovo je tvoja prilika.“ – Rekao mu je Eldar gurnuvši ga laktom prema napred, na šta je on samo spustio pogled.
„To je tvoj znak Marok. Vreme je da se suoči sa svojim zmajevima.“ – Šaljivo je dodao Eldar, videvši da se povlači.
„Možda, onda kad ti poveruje u postojanje zmajeva.“ – Odgovorio mu je Marok, odlazeći sa pozornice u suprotnom smeru od devojke i Eldara.
*
Eldar je ležao u svojoj postelji, umotan u teški pokrivač dok je noćni vetar šuštao kroz prozor, a san ga lagano obuzimao.
Karneval je bio u punom jeku, plamen baklji obasjavao je ulice. Eldar je hodao kroz gužvu, okružen ljudima koji su nosili simbole zmajeva i plesali uz muziku tradicionalni ples, zahvaljujući njime na svim blagodetima koje im pružaju božanski zmajevi. Osećao je se izgubljeno, kao da tu ne pripada, nešto ga je vuklo na drugu stranu ulice toliko snažno da se osećao kao da lebdi. Najednom se našao pred gustom maglovitom šumom, a glas koji je šaputao njegovo ime postao je sve bliži i stvarniji. Srce mu je lupalo sve jače, noge same pratile utabanu stazu okupanu mesečinom sve dok nije stigao do prostranog proplanka.
Strah ga je obuzeo kada se pred njim uzdigao ogroman zmaj. Njegova koža bila je crnja od noći, a oči poput dva rubina sijala na mesečini, gledajući ga sa ozbiljnošću i mudrošću. Eldar je želeo pobeći, ali noge ga kao ni do tada nisu slušale, ostale su ukopane u tlo pred ovim zadivljujućim stvorenjem snažne čeljusti, oštrih kandži i neverovatnih rogova koji su ga asocirali na jelena.
Eldarova ruka je skliznula do mača na pojasu i tada je začuo slab šapat, gotovo nečujan kako izgovara njegovo ime.
„Ko si ti?“ – upitao je zmaja glasom koji je odavao nesigurnost.
„Tvoja sudbina je isprepletana sa našom. Zmajevi te zovu.“ – trgnuo ga je odgovor kojem se nije nadao.
„Šta hoće od mene?“ – upitao je iznova zbunjen činjenicom da može razgovarati sa zmajem.
„Ti si na vođa Eldar. Zlo dolazi, pripremi se za njega, zmajevi su uz tebe.“ – Šaputao je kroz topao dah.
Impozantna krila se raširiše, zmaj se dignu visoko terajući gustu maglu svojim snažnim zamahom, koji ga odnese kroz noć. Za njim je samo odzvanjao sve tiši šapat, „Pripremi se za zlo, Eldar“.
*
Lupanje vrata nateralo je Eldara da poskoči. Bio je dezorijentisan i nesvestan sebe, dok je u pozadini dopirao glas njegove mati koji ga požuruje da ustane iz postelje.
„Hajde ustaj, zakasnićeš na svečanost.“ – najzad mu je doprelo do ušiju, dajući mu osećaj olakšanja.
„Glupi Marok i njegove priče.“ – prošaputao je sebi u bradu, shvativši da je sve bio samo san.
Marok je bio opsednut zmajevima, neprestano je pričao o njima i posedovao gomilu knjiga koje govore razne legende o zmajevima. Nije ni čudo da ih je Eldar sanjao protekle noći, obzirom da ga je gotovo uvek Marok zamarao sa pričama o njima. Često bi ga kritikovao jer ne veruje da su oni ikada postojali, i još gore odbija da veruje kako postoje i danas. Čak je i njegova mati povremeno govorila o postojanju i moći zmajeva, ali na jedan drugačiji način, kao da je sama videla jednog.
Ipak, Eldar se osećao pomalo drugačije ovog jutra, krv u njegovim venama kao da je gorela, dok mu je koža bila hladna. Činilo mu se da čuje zvukove glasnije nego do sada, a mirisi su bili opojniji dražeći mu nosnice. Samo na jedan tren zapitao se da li je sve bio zaista san? A onda je izbacio tu misao brže nego se raširila u njegovom umu, te uputio put kuhinje gde ga je i ovog jutra čekao ukusan doručak.
Na stolu se još pušio vruć hleb iz peći, njegov otac već je sedeo u čelu stola gde mu je bilo mesto kao glave kuće, dok je mati postavljala preostalu hranu smešeći mu se toplo. Spolja je dopirao cvrkut ptica, zraci sunca su se probijali kroz tanke zavese prozora koji su svojom svetlošću naterali Eldara da zatrepće. Njegove oči ovog čudnog jutra bile su osetljivije nego inače, vraćajući mu sećanje na živopisan san koji je ostavio ukorenjen trag u njegovoj glavi poput stvarnog događaja.
„Majko, da li zmajevi zaista postoje?“ – najzad je upitao kroz slastan zalogaj.
„Zmajevi su stari kao vreme“- rekla mu je.
„Oni su čuvari tajni i moći. Njihova krv je magična, a njihove kosti skrivaju tajne koje mogu promeniti svet.“ – ozbiljno i sa strahopoštovanjem je govorila, gledajući ga pomalo uplašenim očima.
Eldar se zamislio nad njenim odgovorom, ali i svojim pitanjem, jer nikada nije verovao u zmajeve, u sve te priče koje su vekovima prenosile se sa kolena na koleno. Danas pak, sve je bilo drugačije, on sam je bio drugačiji, osećao se i disao nekim drugim vazduhom, dok mu je u ušima odzvanjao glas zmaja koji ga doziva.
