3. poglavlje
„Predanje govori da su se Mesec i Sunce usamljeno kretali na dve strane svemira, sve do momenta kada im se putevi ukrstiše, a od njihovog dodira stvori se bezbroj iskrica koje nazvaše Zvezde. Od tada Mesec koji je osvetljavao tamu i Sunce koje je grejalo behu nerazdvojni, a među njima sijaše Zvezde. Njihova zajednička moć, počinjala je se rasipati po beskrajnom svemirskom prostoru, zbog čega odabraše planetu Zemlju kako bi je sačuvali. Ta jednostavna kugla bila je savršen izbor u kojem je njihova moć mogla beskonačno kružiti bez bojazni da će se raspršiti i nestati.
Ali kako je svakoj moći potrebna kontrola unutar nje same, Mesec i Sunce iznova se dodirnuše sa Zvezdama i stvoriše vatreni biser koji poslaše u samo središte Zemlje. Kada se biser dodirnu sa tlom, rastvori se te iz njega izađe biće kojem dadoše ime Tanin Sahav – Zlatni Zmaj. Njegova veličina zauzimala je čitav zemaljski prostor, trbuh mu se pretvori u žutu zemlju, noge mu zauzeše četiri strane planete, a rep mu se spoji sa glavom na nebeskom svodu obuhvatajući svaki tračak magije koju su Mesec i Sunce darovali mu sa životom.
Zmaj je bio zahvalan, ali i usamljen. Čeznuo je podeliti svoju lepotu i veličanstvenost, magiju koja ga je hranila i činila ga moćnim, zbog toga jednog dana otrese zlatne krljušti sa svojih rebara i stvori jaje iz kog će nastati njegov magični potomak. No ne beše zlatom posute krljušti, već crn kao noć. Zlatni zmaj stvori još jedno jaje, ali iz njega nastade stvorenje prozirno kao more, te mu dade vodu da se sa njom stopi. Zlatni zmaj je i dalje pokušavao stvoriti biće identično sebi, ali je svako bivalo drugačije, te im je darovao različite delove planete kako bi mogli upijati svoju jedinstvenu magiju i stvarati svet prema svom odrazu.
Tanin Sahav činio je Boga stvoritelja, stopljenog u samu planetu, nevidljivog golom oku ali osetnog u svakom dahu svojih potomaka, koji su magiju crpeli iz njega stvarajući čarobnu oazu. Crnom Zmaju, darovao je tron kao svom prvom sinu i najveću moć od svih preostalih Zmajeva, kao i zaveštanje da drži ravnotežu sve te božanske magije rasute po Zemlji. Jedini je imao krila kako bi mogao letom nadgledati svoju braću širom sveta, oči mu behu sjajne kao dva rubina kako bi njima video kroz tamu, a snažno telo sa četiri noge bilo veće od svih preostalih Zmajeva, kako se ni jedan ne bi usudio suprotstaviti mu se. Bio je miljenik Boga – Žutog Zmaja nastalog od Sunca, Meseca i Zvezda – sa moćnim imenom Koahdam koje je imalo značenje moćna krv, jer izvor njegove moći ležao je upravo u njoj.
Nakon nekoliko miliona godina, zemlja se izmenila, obitavala bujnim zelenilom, cvetnim poljima, sa krošnji visokog drveća dopirao je radostan cvrkut ptica, vazduh su šarali leptiri, a mnoge životinje se šetale po proplancima. Zmajevi su stvarali svakoga dana nova čuda, tkajući deo svoje magije u njih. Ali ono što je nastalo od čarobne krvi crnog zmaja bio je čovek, kojem dade na čast da bude glasnik Zmajeva među čovečanstvom, u novoizgrađenom svetu.
Glasnici zmajeva, nastajali su iz crnog jajeta stvorenog krvlju Koahdama, posedovali neverovatne moći i snagu kako ni jedno drugo čarobno biće nije moglo imati. Na svakih četiri stotina godina rađao se novi glasnik, a njegov prethodnik je postajao veličanstveni besmrtni Zmaj, ukoliko je poštovao svoje bogove i dat mu blagoslov. Kad dođe vreme za novog glasnika, tamni zrak probi zemlju ali ne ostavi traga na njoj, ipak iz moćnog jajeta po prvi put izlegoše se dva identična dečaka od kojih je samo jedan mogao biti glas Zmajeva. Kroz godine njihove moći su rasle sa njima, bivajući sve snažnije, a kad ih ukrstiše kako bi doznali koji će od njih biti novi glasnik, tamni zrak iznova bljesnu i otkri zlo koje do tada ne postojaše.
Ravnoteža zemlje bila je narušena, dva brata iz istog jajeta nastala, behu u ratu za prevlast. Njihove isprepletene sudbine nisu se mogle razdvojiti smrću samo jednoga od njih, zbog čega Zmajevi se naljutiše, svoje moći udružiše i nekada svetu čarobnu zemlju, nepremostivim okeanom podeliše. Svako biće koje je podleglo Barakrau bilo je proterano na tamnu stranu zajedno sa njim, dok je na svetloj strani ostalo dobro. Međutim ljuti zmajevi se povukoše u svoja skloništa, nestadoše pred očima sveta i čoveka, te ga pustiše da sam svojom voljom gradi sopstveni put. Dobri glasnik postade novi čuvar ravnoteže, vođa Zmajevih zapovesti i onaj koji će pripremiti za dužnost svog naslednika.“
*
Marok je bez daha pripovedao legendu o nastanku Zmajeva i sveta, dok ga je Eldar slušao sa pažnjom, upijajući svaku reč. Ipak, imao je više pitanja sada, za čijim odgovorima je istinski čeznuo.
„Ali kako sam ja onda vodič Zmajeva?“ – upitao je svog sveznajućeg prijatelja.
„Prema legendi, zmajevi su od tada svoje vodiče, kada se konačno izlegnu, davali posebno izabranim porodicama na čuvanje. Sve dok vodič ne bi stasao bivao je običan dečak među čovečanstvom, a onda bi ga u nekom trenutku posetio sam Koahdama predočavajući mu svoje poreklo.“ – pojasnio je Marok, na šta se Eldar skamenio.
„To nije bio san.“ – iznenađeno je prošaputao, setivši se svog susreta sa moćnim crnim zmajem prethodne noći.
Eldar je poverio Maroku svoja priviđenja koja su ga obuzimala u prethodno vreme, čime je Marok bio oduševljen i ponosan jer je vodič zmajeva bio, niko drugu do njegovog jedinog istinskog prijatelja. Njih dvojica zajedno činila su savršenu celinu, Marok je imao potrebno znanje o svetu zmajeva, dok se Eldar pripremao biti čuvar ravnoteže i njihov novi vođa.
Prema Marokovim saznanjima, Eldara je čekao dug put pronalaska četiri skrivena artefakta kako bi ih spojio u sopstveni, te time upotpunio svoje čarobne moći. I sam je bio zbunjen, u neverici od svega što je doznao, njegova mati nije bila ono što je mislio da jeste, njegova sudbina utkana je u drevnu legendu o Tanin Sahavu, Bogu zemlje. Bio je stvoren od krvi zmaja, nesvestan sebe samog i magije koju poseduje, ali po prvi put osećao se zaista ispunjeno i ponosno, ma koliko bio i zabrinut upozorenjima Koahdama o zlu koje dolazi.
Njegov pogled podigao se prema nebu, diveći se sjajnim zvezdama posutim po njemu i u tom trenu razli se plavetnilo boja prikazujući mu Taninanana, zmaja koji je vladao nebom. Eldar oseti snagu koja ga ispuni, i dade tiho obećanje da će dostojanstveno pristupiti časti koja mu je darovana sa životom.
