18. poglavlje
Eli
Svako bih jutro ustajala sa dozom radosti, jer me je čekala nova poruka i svake večeri sa dozom tuge odlazila u krevet jer ću zaspati bez Dominikovog zagrljaja, ali sa njegovom porukom. Sinoć sam dakle ponovo birala plavu. Izvukla sam je ispod jastuka i ponovo pogledala.
Vreme i udaljenost nas samo jačaju.
Toliko sam želela da verujem u to, da ćemo iz svega ovoga izaći jači i svesni vrednosti onoga što imamo. Uspravila sam se sela naslonjena na zaglavlje pa dohvatila u krila kutiju kako bih birala novu, jutarnju, zelenu.
Nastavi da budeš radosna jer najbolje nam tek dolazi.
Protegla sam se sa osmehom i verom da će sve doći na svoje. Jedino što mi je potrebno je strpljenje. Verujem, danas više nego ikada da će Dominik uspeti da izađe na kraj sa onim što se svalilo na njegova pleća i da će se vratiti. Verovala sam u njega, verovala sam u nas i nije mi za to bilo potrebno da ga čujem ili vidim da bih verovala. Znala sam da je tu, da sam u njegovim mislima, kao i on u mojim.
Dok sam se tuširala, razmišljala sam o ironiji u kojoj sam se našla. Zar nisam govorila da bih volela da sam se rodila u nekom prethodnom vremenu, kada su mnoge lepe stvari koje su danas izgubile svaku vrednost bile vredne? Pa, eto me. U 21. Veku sa tolikom tehnikom i tehnologijom oko nas, ja ne mogu stupiti u kontakt sa čovekom kojeg volim ni putem telefona ni video poziva. Čekam ga kao što su nekadašnje heroine čekale svoje ljubljne iz vojske. Čitam njegove poruke kao što su one pisma u tom periodu. Radujem im se u iščekivanju, a onda ih čitam ponovo o ponovo.
Ali nisu svi dani bili isti. Jer prolazili su, kao vozovi dok ja stojim na peronu. Bilo je trenutaka kada sam osećala i ljutnju i bes i nemoć i razočarenje. Preispitivala se ponovo, dolazila u iskušenje da ga ipak pozovem, jer sam padala u krizne i sumnjom potkovane situacije. I svakog bih puta završila sa nekom novom porukom, koja bi me uspela barem privremeno umiriti.
Crvena dok sam osećala bes i nemoć: Ne postoji osoba ni stvar na ovom svetu koji zaslužuju da ti osmeh siđe sa lica. Podigni glavu i nastavi dalje. Pređi taj most. Obećavam ti da će sa druge strane biti mnogo bolje.
Žuti kada me razočarenje sustiglo: Ti si moja motivacija, inspiracija i moj izvor snage. Samo TI imaš tu moć.
Plavi kada me tuga savlada: Ti činiš da se osećam živim. Ti si nešto najbolje što mi je dogodilo.
Te sam ga noći sanjala i probudila se osmehom, da bi me tuga zapljusnula kada sam shvatila da java nije ono u čemu sam uživala. Ipak, izabrala sam žutu.
Tako si slatka kada se smeješ. Nemoj prestati. Tvoj je osmeh bio pasoš za ulazak u moje srce.
