5. poglavlje
Dominik
-“Ne mogu da verujem kako je porasla!” opčinjeno sam gledao Majdinu ćerku kako je pružala ručice ka meni.
-“Eee čika Dome, dugo te nije bilo.”, Majda je dobacila vraćajući joj cuclu nazad.
-“U pravu si. Nemam opravdanja.”
-“Luj mi je pomenuo da si upao u neku vrstu “krize” i da te je zato poslao ovamo…dobar izbor. Verujem da će ti goditi. Kako napreduje? Koliko planiraš ostati?”
-“Iskreno, nisam razmišljao o tome, nisam uslovljen odlaskom. Prija mi, makar fizički, to je sigurno. Ostaću još neko vreme. Ne znam, videću…” rekao sam neodređeno gledajući u daljinu jer zaista ni sam nisam znao. Prvi put sam u životu bio list na vetru.
Majda je stavila ruku preko moje.
-“Nadam se da ćeš uskoro naći to što tražiš, šta god bilo. Ako ti treba bilo kakva pomoć znaš da možeš računati na mene. “ Pokrio sam njenu ruku svojom.
“Znam, hvala ti.”
Proveo sam sa Majdom veći deo dana, što mi je jako prijalo. Bila mi je kao sestra koju nisam imao. A opet prijatelj sa kojim sam mogao da se posavetujem i oko ženskih stvari koje nisam razumeo. Ipak, ni sada ne razumem žene i mislim da nikada i neću.
Vraćao sam se ka stanu šetajući uz obalu. Koliko god se osećao ispunjenim nakon što sam video svoje ljude, i dalje me je neki crv izjedao iznutra. I koliko god mi teško bilo da to priznam, razlog tome bila je ta devojka Eli. Nije me napuštalo njeno snuždeno lice kada sam rekao da odlazim. Smeo bih se kladiti da je bila razočarana. Poneo sam se nekulturno i mislim da joj dugujem izvinjenje. I to će biti prvo što ću ujutru uraditi.
Te sam noći sanjao jako čudan san. Ulazio sam u neki kafe i za jdnim od stolova sedela je Eli sa nekim. Pokušavao sam na sve načine da joj privučem pažnju, na kraju joj i prišao ali me jednostavno nije videla. Kao da sam vazduh, kao da ne postojim. Samo je sedela tamo sa nekim pričala i smejala se. Svaki moj pokušaj da joj se obratim je ostao prazan jer me nije videla. Našao sam se u agoniji. Pokušavao da govorim, ali nisam mogao. Onda je do mene dotrčalo dete koje sam uzeo u naručje kao spas. Bukvalno sam se tako i osećao kada sam ga uzeo, kao da sam spašen. U dečijoj ruci stala je poruka. Kao one koje sam izvlačio iz kolačića. Otvorila je ruku ka meni i ja sam pročitao.
Čuda se dešavaju, snovi se ostvaruju.
