Tišina u meni
U senci dana što bez sunca bledi,
gde tama u meni ljuta se kezi,
tražim svetlo što nekad je,
sjalo u dubini duše moje.
U tami toj, zvezde blede,
svetlost dana, gde si sada?
Noćas, svet izgubio je boje,
senke sive, vrisak tišine.
Svaki korak, težak i bez cilja je,
vodi me kroz puste ulice,
gde tragovi prošlosti, nikada ne blede,
a sutra je samo senka, što svuda prati me.
U ogledalu odraz lica nazirem,
što u beskrajnom moru tuge, izgubljeno je.
Oči moje svetlost ne vide,
u srcu mi tišina ostaje.
Kroz tamu noći tražim put do zvezda,
što iza gora sjajne čekaju.
Da li me to one dozivaju,
pa se onda vešto skrivaju.
U noći kad’ svetlost spava,
brojim zvezde, jer ne mogu im prići.
Sanjam o danu, što će doći,
ali noć je duga, a ja sam budan.
