Poljubac kiše
Kišo, ti nežna tugo nebeska,
bisere tuge po prozorima slivaš.
U svakoj kapi nosiš bol,
dok po staklu kliziš, nestaješ.
Svet je mutan kroz suze tvoje,
boje blede, u sivilo tonu.
A ja stojim, čekam dodir tvoj,
čekam da me poljubiš.
O, kako tiho šapćeš kišo,
o ljubavi minuloj, o srcima slomljenim.
Tvoj hladni dodir što peče,
budi uspomene u meni, večno žive.
O, kišo pesmo jeseni života,
na strunama duše moje sviraš.
U ritmu tvojih suza, utehu nalazim,
dok za suncem što se skriva, čeznem.
