Sreća na dlanu
Sreća pleše tik pred očima mojim,
kao zvezda što u tami treperi.
Prilazi tiho, kao da obećava,
ali kad’ ruku pružim, shvatim da je nestala.
Kao senka što korak prati,
uvek je tu, ali neuhvatljiva.
Svaki put kad’ pomislim da sam je uhvatio,
ona krila raširi, u daljine odleti.
U igri skrivača, sreća je vešta,
uvek za korak ispred mene.
Kad’ se smejem, čini se blizu,
kad’ plačem, nestane u trenu.
Srećo moja zašto si tako varljiva?
Zar je sudbina da te samo sanjam?
Možda jednog dana, kada se najmanje nadam,
sama ćeš mi tada, sleteti na dlan.
