5. poglavlje
Činilo mu se da je Lara drugačija, čudnija nego ranije. Doktor Knežević ju je posmatrao, pokušavajući da odgonetne njene misli. Na trenutak mu je kroz glavu prošla misao da se možda svega setila, ali tu pomisao je brzo odbacio. Jer da je to istina, ne bi sedela tako nepomično, zureći u prazno, izbegavajući svaki kontakt očima. Ne bi ćutala.
Njeno ponašanje bilo je neobično. Govorila je brzo, kratko, kao da želi što pre da završi razgovor s njim. Jednom mu se osmehnula, ali to nije bio osmeh, bio je to krataki trzaj usana, više nalik grimasi. Možda joj je bio potreban odmor, pa više nije hteo da insistira na daljoj priči. Ponovio je da je tu za nju, da može da računa na njega i da će doći čim ga pozove. Samo je klimnula glavom, a on je video olakšanje na njenom licu. Izgledala je kao da ga ne želi tu. Po prvi put, uplašio se da je gubi. Poželeo je da može da promeni sve, ali znao je da je ipak možda i suviše kasno za to.
Pre nego što je zatvorio vrata, zaustavio ga je njen glas. Zamolila ga je za ogledalo. To ga je iznenadilo, ali i uznemirilo. Lara nije pokazivala interes za svoj izgled otkad se probudila. Zašto sada? Klimnuo je glavom, ne želeći da pokaže nelagodu. Ideja mu se nimalo nije dopala. Dodatno uznemiravanje moglo bi da zakomplikuje njeno stanje i odloži povratak sećanja, ali nije mogao da odbije njen zahtev.
Kada je stigao do svoje kancelarije, tiho je zatvorio vrata i zaključao ih za sobom. Težina dana spustila se na njegova ramena. Naslonio je laktove na sto i zaronio lice u šake. Ironija života ga je gušila. Toliko života je spasao, toliko ljudi je dobilo novu šansu zahvaljujući njemu, ali on sam nije uspeo da pomogne ni njoj, a ni sebi.
Bolela ga je glava, pa je palčevima masirao slepoočnice, ali bol nije jenjavala. Nervozan, podigao je pogled ka ramu na stolu. Fotografija Lare i njega iz vremena kada je sve delovalo jednostavno. Njihov prvi zajednički odmor izvan evropskog kontinenta. Mladi i zaljubljeni, bili su tako naivni, verovali su da je sve moguće. Kako su samo glupi bili.
Sada su oboje zarobljeni u svetu u kojem su svi njihovi snovi srušeni, spaljeni do temelja. A on, čovek koji je imao moć da popravi nepopravljivo, bio je beskoristan. Gadio se samom sebi zbog svojih slabosti.
