Idem tamo gde sam srećan
U beskrajno plavetnilo samoće
I neko će me pitati, zašto si sam?
Ali ja od samoće nisam usamljen
Samoća nije izbor, samoća je svest,
Svest o tome da nisi sam
Da ti niko ne prkosi i ne čini zlo
Već si izgubljen
Prosto sam nemoćan
Izgubljen i otrovan sobom,
Otrovan sećanjem i slikama prošlosti,
A one polako blede,
I nestaju u tragu vremena
Mislio sam da imam sve,
O zar je moguće, konačno stiže nagrada,
Ali, to je bila najveća greška,
Sve sam radio zarad nagrade
Ja sam završena slagalica
Zbir ravnodušnosti, nezainteresovanosti i melanholije,
Ponekad stavim masku večite lutalice
A zapravo, duboko u sebi čeznem za iskrenom ljubavi
