Eh, kako je divno verovati u laž
Pa čak i da je ta laž istina
Ali kakva je to laž, ako nije istina,
Kao u tudjini svoj bez svojega
Nisam ni znao za nju,
Da nju, veliku laž,
Nekako mi je došla iznenada i ostala tu,
Sačuvana u meni zanaveka
Mislio sam, možda i ludim,
Zar je moguće da se tako izokola,
Istina pomeša u laži
I naposletku skroz izbledi
Učio sam istinu,
Eto, biću iskren
Bio sam njen veran učenik,
I istini za volju učini mi se da sam je izučio
Ali ta slatka, podla i lukava laž
Umeša se i pokvari mi ideale,
Osnovne principe na kojima počiva
Celokupna moja ličnost
I sad ovde, pred vama, u nedoumici sam,
Ko sam ja i čime sam to izmešan
Kojima sam to bojama pomešan
U čijoj seni i kojom pravednošću isklesan
Blago onom ko u laži spozna istinu,
I iz najdublje istine izvuce laž
Jer je laž istini verni rukoljubac
I jedini branilac i sudija
