Na poraženom tronu skelet stoji
bez mesa i duše i ustima gordošću puna
ničega se osim sebe, više on ne boji
već mu se u srcu uzburkala buna
Laje kao pas i na svet besno viče
nije on kriv, već oni što ga pratiše
ostao je sam da kao korov niče
iz zemlje za koju zna da ne postoji više
Zaboravio je, šta je silno voleo za kim je umirao i šta ga je budilo
od prezira prema svima sasvim je oboleo
ne osta mu ništa,
osim ljubavi zvane ludilo
