Kada noću ne mogu da zaspim
i kad mi pred očima ceo život seva,
molim se Bogu, a čini mi se
da ga u poslednje vreme pored mene nema.
Pitam se gde sam to pogrešio i kako dalje sada?
Godine sve brže prolaze,
umesto da napred idem,
ja unazad padam.
Sustižu me neki stari dugovi
za koje i ne znam,
oko mene sve neki lažni drugovi
i jedva da sam u poslednje vreme bio trezan…
Negde sam sa pravog puta skrenuo,
a nisam ni bio svestan,
postao sam sve što nisam želeo,
sad sam sam na sebe besan.
Oduvek sam znao
ko sam i šta sve mogu,
da me život nije povukao na kocku, blud,
nemoral i drogu.
Džaba se Bogu moliš, a sve kontra radiš,
kad si do guše, teško se vadiš.
I u najvećem mraku ja svetlu tačku nađem,
Boga ima, ja ću da se snađem.
Kad god sam pao,
ja se na ruke dočekam,
sreća je tu negde iza ugla,
čeka da je ščepam.
Ne mogu ni da napišem
sve što mi na um pada,
bez obzira koliko sam zaglibio,
još uvek sobom vladam.
Nikad nije kasno
da se krene iz početka,
kad znaš ko je uz tebe
i ko te vani čeka.
