13. poglavlje
Epilog
NJUZBURI – NAPOSLETKU
Venčanje Džozefine Lejn i Markusa Brodforda održalo se u crkvi svetog Martina u Doveru. Dan pre toga, Engleska je dobila novog premijera, a to nije bio Barnabi Bramsvort. Rodžer Perkins osnovao je porodicu u Alentaunu i nije imao namere da se vrati u domovinu. Tim Šo je uglavnom provodio dane u Burslem zalivu sa Sintijom Blečli, sa izgovorom da je zainteresovan za posao vođenja prodavnice. Reći će joj valjda kad-tad kako se oseća prema njoj. Dona Mejer nije zaboravila Henrija Perkinsa, ali ga je prebolela. Okrenula je novi list i započela nov život. Barnabi Bramsvort imao je svoju porodicu na okupu, pa makar to bilo u zatvorskoj ćeliji. Diplomatska prošlost i nekadašnji uticaj pomogli su mu da uslovi za život budu podnošljivi. Kuća u Burslem zalivu je renovirana i pretvorena u idealni stan za novopečeni bračni par (koji, pitam se?). Markus i Džozefina nisu dobili ulicu nazvanu po njima, jer nisu preuzeli zasluge za svoja dela. Anonimno su poslali podatke novinskim agencijama. Nije im bila potrebna ulica, dovoljno je bilo što u njihovoj kući u Njuzburiju sada piše „Dom Markusa i Džozefine Brodford“.
„Mislim da će mi se svideti život na selu“, rekla je Džozefina Markusu, dok su sedeli zagrljeni u njihovoj dnevnoj sobi. „Malo mira posle svega ovoga.“
„Oh…“, uzdahnuo je Markus. „Onda pretpostavljam da nam ove karte za Majorku neće trebati.“
Odnekud je izvadio dve avionske karte za Majorku.
„Oh, Markuse!“, uzviknula je iznenađeno.
„Bez tebe ne bismo uspeli da spasimo zemlju. Ti si bila mozak operacije, a mozak operacije zaslužuje nagradu.“
Poljubio ju je.
*
Svi oni trenuci koje je Markus zamišljao u momentima kada je trebalo da misli kako će izvući živu glavu, svi oni snovi koje je sanjao, sva nadanja koja je imao i čuvao u sebi, odvijala su se sada pred njim. Nalazio se u avionu koji je leteo ka Španiji, pored svoje supruge. Oh, kako to divno zvuči! Njegova supruga, Džozefina Lejn. Budućnost koju je zamišljao se sa svakim kilometrom sve više i više pretvarala u sadašnjost. Na drugom kraju sveta, u Africi, dva brata zapalila su vatru pomirenja, i vatru zajedničkog života, koja je gorela i označavala stvaranje zajednice, zajednice dva brata, i zajednice između muža i žene. Džozefina Lejn bila je naslonjena na Markusa Brodforda i sanjala je narandžastog čoveka.
