Ne postoji ništa drugo osim detinjstva i smrti
Nema ničega između
Neko je to jednom rekao
Zamislila sam se duboko prsima opipavajući te reči
Detinjstvo i smrt
Detinjstvo i smrt
Detinjstvo detinjstvo detinjstvo
Smrt smrt smrt
Ponavljala sam ove reči dok i one nisu izgubile smisao
Ali onda se i smisao koji nose gubi u beskrajnom ponavljanju
Detinjstvo
Ponovih jedanput usporeno
Zagledah se u svako slovo
Lepo je, pogotvo ako se ispiše pisanim slovima
Odaje nekom svečanošću
A onda se zagledah u svoje uspomene
Sežu do mirisa šerbeta koji se odbija od zidova dečije sobe
Dečije graje dok se igraju jurke
Pravljenja ručka od blata
Mirisa krede po vrelom letnjem asfaltu
Oderanih kolena
Nas četvoro na okupu u iznajmljenom stanu
Logorskih vatri
I improvizovanih koncerata na selu
Dugih raspusta
Slobode
Detinjstvo
Lista je podugačka
Svečana
Takva i treba da bude
Ono što je došlo nakon detinjstva često se gubi između redova ispisanih dnevnika
I odlazi u zaborav
Jer nema isti miris niti ukus niti slobodu
A onda se približava smrt
Koja nema niti ukus niti miris niti izbor
Ali se javlja kao osećaj konačnosti i straha da ništa nije večno
Zašto bi i bilo večno
Večna je samo umetnost
I detinjstvo
Ovo između beležiću u notes
A smrt
Reč ću ponavljati dok ne izgubi smisao
Kako bi večno ostalo samo detinjstvo