za ovu reku ja
zivot dajem kao lud
a to cuva mi glavu
cesma je zavrnuta
al sa slavine kap
jos pada na travu
za mudrost predaka
odlomi granu i baci u vatru
ta mudrost je ko bujica
koju sipas u casu i das prosjaku
ko me je ovde stavio
taj mora da se salio
zar nisam dovoljno ja platio
proslost niz reku sam bacio
da bih nastavio
i shvatio da trazim dom
vatru za srce sto se ohladilo
sve sam uradio da smanjim bol
kad sve bih pesmom to ispravio
to bi upalilo
na put salje me glad
i idem ko kad duh ide kroz tamu
a kljuc od vrata mog sna
sam nalazi bravu kad krocim u tajnu
kao sto dete zna
da prepozna majku po njenom glasu
jel vidis u stvarnosti san
jer sanjas budan kad koristis mastu
