Na obodu galaksije – ja,
zvezda koja umire,
crna rupa,
ništavilo koje guta
sve oko sebe.
Ja, koji sam rasipao
energiju zračeći
blještavom svetlošću,
iz mene sada samo
tama izvire.
I svaki svetla zrak
ja pretvaram u senu.
Kružeći prostorom
ja ubijam svetlost,
i njome se hranim.
Ja iz vas crpim snagu
koju sam izgubio,
i sve što privlačim
sada nestaje
u meni.