„Ne brini. Ja ću se lično postarati da ti vratim sestru i da krivac bude doveden pred lice pravde.” – Majkl reče Sari i čvrsto je zagrli.
Nekoliko sati ranije…
Te večeri, Melisa je konačno uspela da nagovori Saru da pođe sa njom na žurku. Dogovorile su se da obuku najlepše što imaju i da se nezaboravno provedu. Sara je bila veoma uzbuđena. Posle podužeg spremanja, ona se uputi ka izlazu. Njena sestra Lara gledala je TV u dnevnoj sobi i kad vide Saru uz osmeh dobaci:
„Uuuu ko se to nama tako spremio? Ako večeras ne nađeš dečka, nikad nećeš.”
„Mlada gospođice, nemoj mnogo da se praviš pametna već idi da
spavaš. Koliko znam, ujutru imaš predavanja.”
Lara zakoluta očima.
„Po koji put ti kažem da se ne ponašaš kao da si mi mama. Idi, uživaj, zavedi nekog i ne brini za mene i moja predavanja.”
„Ko će ako neću ja? Aj ostavljam te sad. Ćao!” – mahnu joj sa vrata i izađe.
„Hej ženska! Izgledaš fenomenalno!” – radosno uzviknu Melisa kad ugleda Saru.
„Ti takođe! Spremna za lud provod?!”
„Nego šta!”
Uhvatiše se ruku pod ruku i krenuše ka mestu održavanja žurke. Međutim, usledilo je razočaranje. Žurka je bila otkazana. To je srozalo njihovo raspoloženje. Ipak, Melisa se brzo oraspoložila i pričala Sari o temama koje je nisu mnogo zanimale pa je ona odsutno lutala pogledom. „Koji sam ja baksuz. Jednom odlučim da odem na žurku a ona bude otkazana. Baš bezveze.” – samo je jedna u nizu misli koje su Sari prolazile kroz glavu. Zamišljeno je gledala reku i malobrojne ljude koji su se šetali ili sedeli na bedemu u te kasne sate. U jednom trenutku, pogled joj se sreo sa pogledom momka koji je sedeo na tom bedemu. Nesvesno je skrenula pogled ali joj tog trenutka sinu misao da ovo veče može ipak biti bolje pa opet pogleda u pravcu neznanca. On joj se nasmeši, i ona uzvrati pa lagano skrenu pogled. One prođoše pored mesta na kome je sedeo, a Sara se nagnu prema Melisi i ushićeno joj šapnu:
„Upravo mi se osmehnuo jedan momak!”
„Gde je, gde?!” – upita Melisa, i osvrnu se.
Sara je povuče i objasni:
„Sedi na bedemu. Samo što smo prošle pored tog mesta. Malo smo se gledali i osmehnuo mi se.”
Melisa ne propusti priliku da je zadirkuje.
„Ohoho, par pogleda i osmeh? Pa to je ozbiljno. Kad je venčanje?!”
„Ha ha ha. Baš si zanimljiva. Ako baš hoćeš da znaš, venčanje će biti za dve nedelje. Spremi poklone!” – odgovori Sara kroz smeh.
Tog trena oseti blago tapšanje po ramenu. Ona se okrenu i ugleda njega.
„ Pa, s obzirom da si već odredila datum venčanja, red bi bio da se upoznamo, zar ne? Majkl, drago mi je.”
Susret sa njim i njegovim prodorno plavim očima tako izbliza Saru je u sekundi ostavio bez reči. Ipak, ona se brzo sabra i sa širokim osmehom reče:
„Izvini što si to čuo, ali najbolja drugarica nije najbolja ako te ne zeza. Ja sam Sara.”
Pruži mu ruku. Taj dodir izazva varnice u vazduhu oko njih.
„A ja sam Melisa, i biću vam kuma na venčanju!” – nastavi svoju šalu Melisa a Sara je ćušnu da prestane.
Majkl se srdačno nasmeja i reče: „Nemam ništa protiv. Mogu li da vam se pridružim?”
Obe odgovoriše potvrdno i šetnju nastaviše utroje. Prvobitni nedostatak reči zamenila je priča bez prestanka. Stigli su do centra grada gde se Melisa pozdravi sa njima i pozva taksi. Sara reče Majklu da živi u blizini ali su nastavili šetnju dužim putem jer nisu želeli da se rastanu tako brzo. Tako pričajući, neprimetno su stigli do njene kuće.
„Pa, ovde ja živim. Hvala što si me dopratio.”
Ona se osmehnu. Bili su okrenuti jedno prema drugom i stajali su veoma blizu.
„Prelepa si kad se smeješ.”
Sara oseti da joj se obrazi rumene. Ponovo su joj reči manjkale.
„Ovo mi je definitvno najbolji neplanirani sastanak u životu. Nadam se da bismo mogli uskoro da ovo ponovimo, ali planirano.” – nastavi Majkl gledajući je na način koji učini da ona oseti slabost u kolenima.
„Slažem se.” – usplahirano uzvrati Sara pomalo drhtavim glasom, a njeno srce zatreperi u grudima.
Majklov pogled lagano se spusti ka njenim usnama. Približi joj se još više i stavi dlan svoje ruke na njen obraz. Polako spusti glavu ka njenoj i usne im se dotakoše. Sara oseti hiljadu leptirića u stomaku, i cela zadrhta. Taj trenutak delovao je kao večnost. Nakon poljupca, osmesi su igrali na njihovim licima. Potom se Majkl okrenu i poče da se udaljava od nje. Međutim, onda je usledio šok. Ona krenu da otključa vrata ali su ona već bila otključana. Uđe u kuću i ugleda haos. Stvari su bile razbacane, a na ivici stočića ugleda trag krvi. Uspaničeno poče da viče Larino ime ali odgovora nije bilo. Istrča iz kuće dozivajući je. Majkl ju je čuo, okrenu se i potrča ka njoj.
„Saro! Hej Saro, smiri se. Polako, šta je bilo?”
Kroz jecaje, ona izusti:
„Moja sestra, Lara… Lare nema! Nestala je!”
On je uhvati za ruke i pokuša da je umiri.
„Slušaj me, slušaj. Sada ćeš da pozoveš policiju a ja ću da odem do tvojih komšija da se raspitam da li je neko nešto video ili čuo.”
„Zašto, Bože, zašto!? Ona je sve što imam… Ako joj se nešto desi…” – nije mogla da završi tu rečenicu i nastavi da plače.
„Ne brini. Ja ću se lično postarati da ti vratim sestru i da krivac bude doveden pred lice pravde.” – Majkl reče Sari i čvrsto je zagrli. Nije želeo da je ostavi samu tako uznemirenu, pa sačeka da policija dođe, a kad ugleda policijsko vozilo ode da se raspita po komšiluku da li neko zna nešto.
Detektiv Džejms uđe na vrata, i Sari beše drago što vidi poznato lice. On je zagrli i reče:
„Sve će biti okej, ne brini.”
Sara se gušila u suzama i nije mogla da progovori ni reč.
„Hej, hej, smiri se. Obećavam ti da ću naći Laru.” – tešio ju je Džejms. Ona se malo primiri. Tada se Majkl vrati. Džejms ga sumnjičavo pogleda i upita:
„Ko si ti? Šta radiš ovde?”
„Dopratio sam Saru kući.” – Majkl odgovori.
Džejms se upitno okrenu ka Sari.
„Upoznali smo se večeras…”
Majkl primeti da Sara ne može da nastavi pa on reče:
„Privatni detektiv sam, pa hoću da pomognem. Upravo sam razgovarao sa komšijama. Oko jedan sat posle ponoći čuli su nekog momka kako viče njeno ime. Jedna žena je kroz prozor pogledala i videla da se Lara svađa sa njim ali da ga na kraju pušta u kuću. Imaš li ideju ko bi to mogao da bude?” – upita Majkl Saru.
„Ne znam… ne znam ko bi želeo da joj naudi…” – i opet briznu u plač.
Kada je završeno sa uviđajem, u kući ostadoše njih troje.
„Saro, hoćeš da ostanem sa tobom, da ne budeš sama?” – preduhitri Džejms Majkla u nameri da to kaže.
„Ne, idi kući. I ti, Majkl. Skoro pa je jutro. Hvala vam na svemu.” – tiho reče Sara.
„Ne brini, uskoro ćeš ponovo biti sa svojom sestrom.” – tešio ju je Majkl i nežno je stisnu za ruku što kod Džejmsa izazva nelagodu. Pozdraviše se na izlazu i krenuše svako na svoju stranu. Bilo je skoro 6 sati ujutru kad je Majkl stigao kući. On se stropošta na krevet da malo odmori. U mislima mu je bila samo Sara. Jedva je čekao da svane kako bi počeo istragu. Bilo mu je užasno što se tako čarobno veče završilo tim strašnim događajem. Želeo je da on bude taj koji će vratiti osmeh na njeno prelepo lice, i da više ne bude suza u njenim umiljatim smeđim očima. Posle oko dva sata košmara osećao se kao da ga je voz udario. Ipak, on odlučno ustade, obuče se i krenu na posao. Nije otišao u kancelariju već opet ode u Sarin komšiluk s nadom da će saznati nešto novo. Pokuca na vrata kuće u kojoj sinoć nije bilo nikoga. Prema informacijama koje je saznao od jedne komšinice, tu živi Larina drugarica Fiona koja bi mogla da zna nešto o momku sa kojim je Lara viđena. Pokuca par puta i posle dužeg čekanja okrenu se da pođe. U tom trenutku otvoriše se vrata i pojavi se devojka u bademantilu.
„Izvolite. Ko Vam treba?”
„Dobar dan. Ja sam Majkl, Sarin poznanik. Rekli su mi da si ti Larina drugarica pa me interesuje znaš li da li je imala problema sa nekim momkom.”
„Zašto? Šta se desilo sa Larom?”
„Sigurno ne znaš. Ona je noćas nestala iz svoje kuće. Sumnjamo na otmicu. Jedna žena je videla kako se svađa sa nekim momkom pa me interesuje da li znaš ko bi to mogao da bude.”
„Sirota Lara! Lepo sam joj pričala da to nije dečko za nju. Otkako su raskinuli on joj je stalno dosađivao.”
„Kako?”
„Nije hteo da je pusti na miru. Stalno ju je proganjao da se pomire i obećavao da će se promeniti.”
Ona ga opisa, reče da se zove Sem i gde može da ga nađe. Majkl se zahvali i dade joj vizitkartu da mu javi ako se seti još nečega. Pošto je već bio tu, Majkl svrati da vidi kako je Sara.
„Zdravo, Saro. Izvini ako sam te probudio. Hteo sam da vidim kako si pošto sam bio u komšiluku.”
„Hej. Nisam ni mogla da spavam. Jel si saznao nešto novo?”
Majkl joj ispriča za Sema, Larinog bivšeg.
„Zašto mi Lara ništa nije rekla o njemu? …”
On je zagrli, i poljubi u čelo. Reče joj da ne brine i da on sad ide da traži Sema. Okrenu se da pođe, a iza njega beše Džejms. Majkl primeti trunku sumnjičavosti u njegovim očima. Rukovaše se i on nastavi svojim putem a Džejms priđe Sari, zagrli je i upita kako je.
„A kako mogu da budem? Ima li nekih novosti?”
On joj reče da traže Sema a ona uzvrati da joj je Majkl to rekao i upita:
„Ima li još neki trag?”
Džejms ignorisa njeno pitanje.
„Ne bi trebalo da imaš toliko poverenje u tog Majkla. Tek si ga juče upoznala. Ne poznaješ ga dovoljno.”
„Imam osećaj da ga poznajem ceo život. Ne razumem šta imaš protiv njega?”
„To što se igra detektiva umesto da prepusti stvar pravim profesionalcima.”
„On jeste pravi detektiv. Zašto si uvek takav prema bilo kom momku koga upoznam?”
„Zato što brinem za tebe. To prijatelji rade.”
„Znam, i hvala na tome ali mogu ja da se brinem o sebi. Dakle, nema drugih novosti?”
„Ne. Ali sam siguran da će biti uskoro. Ubrzo ću Laru dovesti kući, veruj mi.”
On se pozdravi s njom i vrati se na posao. Tog popodneva kod Sare je došla Melisa da joj malo skrene misli ali bezuspešno jer je Sari u glavi bilo samo to kako želi da zagrli svoju sestru. Potom joj Melisa reče da mora da ide ali čim bude slobodna da će opet doći. Sara ostade sama. Osećala se vrlo usamljeno i tišina joj je smetala pa je nesvesno uzela telefon i pozvala Majkla.
„Hej. Možeš li da dođeš? Ne mogu da budem sama…”
„Stižem.”
Čim je ugledao, odmah joj je rekao da nije imao uspeha u tome da nađe Sema ali da će čim svane nastaviti potragu. Potom su seli na kauč i Sara mu je pričala o sestri dok su listali album sa slikama. Lara je bila njen ponos. U jednom trenutku se Sara čak i nasmešila.
„Nadam se da ćeš se uskoro uvek smejati i da će ovo sve biti samo kao loš san.” – reče Majkl i pomilova je po kosi. Zatim spusti svoj dlan na njen obraz i laganim pokretom okrenuo njenu glavu ka njemu. Polako joj se primakao bliže dok su se jedno drugom ogledali u očima. Zažmurili su i njihove usne su se spojile. Sara se osećala sigurno u njegovom naručju i konačno ju je san ophrvao. Mada je Majklu bilo prijatno da leže tako zagrljeni, nevoljno ustade, ostavi joj poruku i uputi se u bar za koji su mu rekli da je Sem redovno posećivao. Gledajući po baru i raspitivajući se, ugleda Džejmsa.
„Zdravo, Majkle. Vidim da imaš iste informacije kao i ja.”
„Rekoše mi da obično u ovo vreme dolazi ovde.”
Sedoše za bar i naručiše piće dok su čekali da se Sem pojavi. Dok su tako sedeli i gledali naokolo, Džejms odluči da uputi koju reč Majklu.
„Slušaj, Sara mi mnogo znači. Znamo se od kad smo bili deca, i nadam se da je nećeš povrediti jer ćeš imati posla sa mnom.”
„Veruj mi, nikad pre nisam osetio takvu povezanost sa nekom devojkom. Znamo se tako kratko a osećam da je poznajem oduvek. Nikada je ne bih povredio.”
U tom momentu, Džejms ugleda Sema na drugom kraju bara. Gurnu Majkla laktom i reče:
„Pođi za mnom.”
Krenuše između ljudi do mesta gde je Sem nervozno stajao. Džejms ga uhvati za rame i upita:
„Ti si Sem?”
„Ko to hoće da zna?”
Džejms pokaza značku i reče:
„Detektiv Džejms, a ovo je Majkl. Istražujemo nestanak tvoje bivše devojke Lare.”
Sem poče da se trese, obliše ga krupne graške znoja i procedi kroz zube:
„Nisam hteo… Svađali smo se… gurnuo sam je… mislio sam da je mrtva… nisam znao šta da radim…”
Džejms mu stavi lisice. Majkl, koji je ćutao do tog trenutka, uhvati Sema za ramena, prostreli ga pogledom i besno viknu:
„Gde je Lara?!”
Sem skrušeno promrmlja adresu. Izguraše ga iz bara prema Džejmsovim policijskim kolima, a Majkl trčećim korakom krenu ka svom autu. Džejms ugura Sema na zadnje sedište i povika za Majklom:
„Sačekaj da pozovem pojačanje!”
Majkl nije mogao da ga čuje jer je već ušao u kola i uz škripu guma krenuo da nađe Laru. Stigao je ispred neugledne zgrade i u jednom dahu se popeo na drugi sprat. Dok je trčao uz stepenice, čuo je sirene kako se približavaju. Ne razmišljajući uopšte o svojoj sigurnosti, razvalio je vrata stana. Krajičkom oka primeti Laru kako nepomično leži na krevetu u spavaćoj sobi. Priđe joj i ugleda veliku posekotinu na njenoj glavi. Ruke su joj bile vezane za naslon kreveta. Ona uzdahnu, i tako dade Majklu znak da je živa pa njemu pade kamen sa srca. Dok ju je odvezivao, u stan su ušli policija i hitna pomoć. Osetio je ruku na ramenu. Okrenu se i ugleda Džejmsa koji mu reče:
„Ovde mi preuzimamo.”
Bolničari su Laru stavili na nosila i ubrzo je odvezli u bolnicu.
„Trebalo bi da javimo Sari.” – reče Majkl.
„Ja ću to.“ – Odgovori Džejms – „Naći ćemo se u bolnici.”
Majkl sede u kola i krenu za vozilom hitne pomoći. Stiže u bolnicu, i na prijemu upita gde se nalazi devojka koja je sada dovezena. Medicinska sestra mu reče da je u sali za hitne intervencije na prvom spratu. Pope se hitrim koracima. Ubrzo stiže i Džejms. On pruži Majklu ruku.
„Možda sam pogrešio u svojoj proceni. Vidim da ti je stvarno stalo do Sare.”
Majkl ga pogleda i uzvrati:
„Za nju bih učinio sve.”
U međuvremenu se pojavi doktor i obavesti ih da Lara ima blagi potres mozga, ali da nije ništa ozbiljno i da će joj biti potrebno samo par dana za oporavak. Majkl odahnu sa velikim olakšanjem. U tom trenutku oseti neku unutrašnju toplinu. Znao je da je Sara iza njega. On se okrenu i reče joj:
„Lara će biti dobro.”
Sara duboko uzdahnu, preplavi je osećaj sreće i ona pade Majklu u zagrljaj.
