Tišina. Nedeljom. Vikendom. Kad hoćemo i poželimo. Ne znam da li da to nazovem begom od stvarnosti ili nekim mojim univerzumom. Dan vrvi od lepote. Leto u jeseni. Oktobar u avgustu. Snovi u danu… Ali… Opet je nekako tišina. Nešto nije to. Negde je nešto zapelo. Osećam. Ne štima. Kao kad želim da udahnem vazduh a ne da mi se. Dišem i gušim se u isto vreme. Što kad je sve naizgled tako savršeno?! Pakuju mi se koferi za mir. Pravi mir. Ovde je sve tako savršeno nesavršeno. Čitav ovaj svet. Mir je u ratu. I ova tišina u buci. Istina je u laži. Život u smrti. Sunce u tami. Države su podeljene granicama. Sve je tamo gde ne treba. Pakuju mi se koferi za put do duše. Zatrpana je davno oduzetim. Nešto ne štima. Previše je šećera u već slatkom filu… Hoću tišinu! Nedeljom. Vikendom. Bilo kad! Ali, tišinu u miru. Oktobar u jeseni. Sunce u danu. Snove u noći. Države bez granica… Život u životu…
