Ja nisam iz ovog vremena.
Ovde je telefon sredstvo govora
i čudna je svaka promena.
Grad je ovde pun korova.
Izgubila sam se
i tražim put kući.
O svakom koraku vodim računa.
Ovde sam stranac
i lako može doći do obracuna.
Znate,
knjige su ovde podmetač.
Ovde ne znaju šta je poezija.
Sat otkucava brže.
I pitam se,
umeju li oni podršku da pruže.
Osmeh ovde retko sretnem.
Zamke su na svakom uglu,
pazim da se na njih ne sapletem.
Upadam u nepoznatu džunglu.
Moraš biti kao oni,
jer daće sve
da sruše ti se svi snovi.
Muzika je ovde čudna.
Pokusavam da se snađem,
ali ipak ni tu
sebe ne mogu da pronađem.
O ljubavi necu da vam pričam.
Ona ovde ima drugo značenje.
Ako je uopste ima,
to nije ona koja ti pomuti pamćenje.
Nastavljam da plivam,
pokušavam da dođem do kopna.
Ali ne uspevam
jer treba mi rec topla.
Ako pismo ovo sada čitate
u potragu za mnom krenite.
Jer izgubila sam se.
I tražim put kući.
