.

Setim te se

Često

Hteo si da te zaboravim,

ali ne mogu

Tvoji tragovi me uporno prate

Ti duboki otisci grubog djona u blatu koji ne blede ni posle kiše

Osećam te u vazduhu

Pamtim tvoje tople oči i dalje 

Ostala sam zarobljena u senci visoke figure koja me nežno drži za ruku

Zarobljena u detetu koje pravi male korake, i piskavim detinjastim glasom viče “tata”

I dalje me boli kad pogledam u nebo

Pak svakako, i dalje nesvesno podignem pogled ka gore kad nebo počne da divlja,

setim se tvog čvrstog zagrljaja i nežnog sklanjanja detinjastih suza sa mog malog lica

Gde si sad da me štitiš tih oštrih zvukova, 

da me opkolis svojim rukama i napraviš bezbedni oklop,

oteraš zvukove svojim mirnim tonom glasa 

Od kad te nema često pomognem kiši koja mi mokri lice dok gledam u mračno nebo prozeto svetlucavim strelama 

Kako da nastavim da se smejem kad ne mogu da čujem tvoj osmeh 

Kako da prihvatam komplimente za moj osmeh koji toliko liči na tvoj

Kako da nastavim da koračam sigurno bez tvoje ruke koja me vodi

Često mi glas zadrhti na spomen tebe 

Često vrtim taj prokleti vremenski sat na vreme kad si bio tu

Pored mene 

Kad si mi sa strpljenjem objašnjavao da mesec ne može da me prati

Kad je mesto pored tebe u krevetu bio moj mir

Kad sam tonula u san pričom o tri praseta i pospanim poljubcem u čelo