Tvoje je srce moja neželjena zemlja,
jedini put do neba mog.
Do doma spaljenog do temelja.
Jedini smisao mog lutanja besciljnog.
Ti si java mog nesuđenog života,
Moje svanuće tuđih zora,
Pesma napisana bez nota,
parče livade vrednije od svih gora.
Uništila bih svetove u kojima ne postojiš,
univerzume u kojima nisi bio moj.
Sačuvala bih samo onaj u kom me voliš,
ono mesto gde si mi obećao život svoj.
Tvoje su oči moja neželjena polja,
jezera mutna od beskrajnog bola.
Tvoje su ruke moji zaboravljeni zagrljaji,
vatra koja još u prošlosti sjaji.
I svaka tvoja izdaja još jedan je gutljaj otrova.
Rat za ljubav izgubljenu, bitka za zemlju neželjenu.
Tvoje je srce moja zemlja neželjena,
Šaka nade za budućnost rodjena.
Zemlja kojoj do smrti pripadam,
stvorena da po njoj s tobom hodam.
