ĆUTI

196 0
06.10.2024. | Poezija

Ne moraš ništa da kažeš. Samo ćuti, jer u ćutanju osetim mnogo više nego u hiljadu bezvrednih reči, reči kojih svakako nema, reči koje su ostale negde iza nas, reči koje su stigle pravoj osobi u pogrešno vreme. Nek izgore svi ovi papiri dok gledam tvoje oči, tamnije od noći. Nek sve izgori dok se spremam da ti opet kažem to, kažem da nikad nije prestalo. Da je sve što imam sa drugima samo iluzija i da na kraju samo jedna tu ostaje.

Ko je ta jedna? Ponekad se i sam zapitam. Da li me uopšte zaslužuje? Otvori mi svoje karte. Vidiš li mene? Vidiš li nas? Ima li nade da će se od bezbroj delova sklopiti ta slagalica? Ti polupani i razbacani delovi, to smo nekad bili ti i ja. To smo nekad bili mi. Ili možda samo neka iluzija o nama? Možda platonska ljubav koja je samo čekala da zauvek ode i ostavi me, bez ijednog ožiljka na telu. Ali unutra? Unutra je situacija dosta komplikovanija, ne želim da tu zalaziš ni ti niti bilo ko drugi. Možda bude opasno. Možda se začude. Možda se zgade. Ne zanima me. Ali znaš šta me zanima? Sve o tebi. Bez toga ne mogu da spavam mirno.

Znam da je morao da dođe i taj dan, dan kad si rekla da moraš da me ostaviš u prašini, ovaj put zauvek. Dan kad si rekla da je neko drugi bolji od mene, iako on nema mnogo stvari koje ja imam. Ali, ko sam ja da sudim. Da li da odem? Ma neka, ostaću ja još malo, da me opiješ tim lažima, iako sam ih se već dosta nagutao. Niko ne mora da zna koliko sam puta pio jer je tvoje ime bilo na dnu čaše.

Napolju je hladno. Slušam kišu kako neumorno udara u oluke moje i okolnih kuća. Isto mi je da li krenem za njom ili za tobom – u oba slučaja padam. Takve kao ti su rođene za svetla reflektora. Oružje kao što si ti u pogrešnim rukama može izazvati ogromnu katastrofu. Jedva dišem dok ovo pišem. Još teže dok te gledam. A najteže kad te vidim sa nekim drugim. Deo tebe uvek će ostati u meni. Ono tvoje „ne“ pamtiću ceo život.

U tebi pronalazim razloge i za sreću i za tugu. Život i smrt. Jin i Jang. Još uvek tražim tvoj sjaj u nekim drugim očima, iako znam da se to nikad neće desiti. Koliko sam dugo razmišljao o tome. Mada, znam da je sve prošlo. Samo ćuti. Ćuti, jer ne želim da iko sazna za ovo.

guest

0 Komentara
Najstarije
Najnovije
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Scroll to Top