Nađi me. Još te čekam u talogu prošlosti. Ledeno veče prekrivam tužnim mislima. Nepomično zurim u bledu sliku osobe koja je nekad bila idealna, sa kojom je sve išlo kao podmazano, s kojom su svi snovi bili lako ostvarivi. U očima još gori onaj stari plamen jer gde je jednom bilo vatre – uvek će biti bar po jedna varnica. U tvojim očima ja sam neko lako zamenljiv ali ja sebe ne gledam tako. Mogli smo da budemo sve ali ti si birala da budemo ništa.
Kad se sledeći put budeš snimala za tiktok snimi se uz moju pesmu o tebi.
Pusti jednu suzu jer je iz mojih očiju lila kiša.
Otvori jednu moju poruku, ja sam tvoje čitao kao da mi život zavisi od toga.
Reci jednu lepu stvar o meni, ja sam o tebi pisao hvalospeve.
Popij jednu čašu vina za mene, ja sam za tebe pio čitave buradi.
Gde je ona osoba sa kojom sam se smejao na svaku moguću glupost? Gde je ona devojka koja je po ponašanju bila drugačija od svih ostalih? Sve je nestalo. Jedino po čemu sad ne mogu da ti priđu je lepota. Nema te, sad kad mi trebaš više od svega. Nema te, jer ništa nije jače od ega. Plašim se da pogledam u ogledalo jer neću videti sebe nego osobu koja se pretvarala da je nešto što nije, samo da bi te dobila. Sve se nadam da će doći neka kao što si ti, možda zato i nemam devojku.
