Miris trave i prolećne kiše,
Ko’ iz sna neko prohladno jutro,
Ispred kuće što ne stoji više,
U životu onom ili ovom,
U sećanju ili viziji,
U vremenu starom ili novom.
Jesam li opet u rodnom kraju?
Zar je neko podigao staru kuću,
Ili sam umro i noćio u raju?
Ko to u kući idalje spava?
Ko će proći kroz ova vrata?
Neko od mrtvih,
Ko je već dugo u raju,
A možda ona,
Nju moji snovi odavno znaju.
Tu je i stari drug, neobično tih,
On je izgleda ustao pre svih,
Šape su mu mokre od jutarnje rose.
